Najviše volim tišinu u kneza Miloša. Na subotnje ili nedeljno jutro. Kad čujete tišinu u inače jako prometnoj ulici, postane nekako očigledno da buka koja smeta nije ona što dolazi spolja. Mir je svuda, ako ste u miru sa sobom. Ako vas ne „smaraju“ unutrašnji dijalozi. Obično sačekam čuvenu „Džordanku“ ili
Naše priče
Tašta može svašta
Može li neko da mi pomogne... Ovu spravu sam dobio još za Slavu od tašte.. Evo nestalo mi plina a šporet mi se ne loži.. Žena nije tu a ja gladan. Podrgrejao bih neku dzigericu sa lukom za večeru a djavo da ga nosi ja ovo ne umem da uključim. Uputstvo za upotrebu nije u
ATLAS
Autorka:Maja Đorđević Niški sajam knjiga kreće brzo posle beogradskog. Većina izdavača ili prosto zakupaca štandova, nakon zadovoljnog trljanja ruku u Beogradu, obično dođe u Niš više zbog „meraka“. Daleko od toga da Nišlije ne vole knjige i ne kupuju ih, naprotiv. Samo je kupovna moć daleko manja. Nije baš ni da
SATIRA RADOJA DOMANOVIĆA KAO SLIKA DRUŠTVENE STVARNOSTI
Radoje Domanović predstavlja jednu od ključnih ličnosti srpske i jugoslovenske književnosti na prelazu iz 19. u 20. veka. Nije dočekao starost. Umro je u 35. godini, životnoj dobi kad se obično kreće sa stvaralaštvom. Međutim, kod Domanovića se to stvaralaštvo iskazalo daleko ranije. Njegovo britko pero je odlika jednog kočopernog