Na mestu gde se Palanka oduvek nalazila, u samom težištu varoši, uz osu koja je decenijama oblikovala njegov urbani i administrativni život, uzdiže se zgrada Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci. Njena pojava, položaj i simbolika ne govore samo o arhitekturi, već o vrednostima na kojima je grad rastao i oblikovao svoj identitet.
Zgrada je prvobitno podignuta kao dom porodice Šišković, ali je već samim izborom lokacije bila predodređena za javnu i reprezentativnu funkciju. Upravo zbog svoje veličine, lepote i položaja, u njoj će se do 1955. godine nalaziti Sresko načelstvo, a potom do 1966. godine i Opština. Zajedno sa kompleksima nekadašnje žandarmerije i suda, ovaj prostor je činio administrativno središte varoši, a kasnije i grada.
Kada je Narodni muzej započeo svoj rad, zgrada je dobila novu, dublju ulogu – da čuva pamćenje, umetnost i tragove života koji su kroz vekove oblikovali Donju Jasenicu i širi prostor.
Muzej koji prevazilazi lokalne okvire
Na prvi pogled, posetilac možda očekuje tipičan lokalni muzej. Međutim, već pri prvom susretu sa postavkama postaje jasno da bogatstvo i značaj zbirki daleko prevazilaze lokalne okvire. Ideje na kojima je Narodni muzej u Smederevskoj Palanci građen jasno ukazuju na ambiciju da se uspostavi odnos prema celokupnom kulturnom prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Temelji muzejske delatnosti leže u istorijsko-umetničkoj zbirci srpskog slikarstva XIX veka, kao i u reprezentativnim delima jugoslovenskog i srpskog slikarstva prve polovine XX veka. Sama imena umetnika zastupljenih u zbirkama govore više od svakog opisa.
Pred posetiocima se otvaraju dela Uroša Predića, Paje Jovanovića, Save Šumanovića, Ljube Ivanovića, Bete Vukanović, ali i velikana moderne – Lubarde, Konjovića, Bijelića i drugih. Ta imena, posmatrana pojedinačno, ali još snažnije u okviru celina u kojima su izložena, stvaraju poseban doživljaj i razlog zbog kog se publika iznova vraća ovom mestu.
Ova velika imena delovala su kao svojevrstan magnet, zahvaljujući kome je u muzeju vremenom formirana i izuzetna zbirka legata, koja svedoči o razvoju srpskog slikarstva pozne druge polovine XX veka.
Arheologija koja povezuje Palanku sa svetom
Uporedo sa umetničkim zbirkama, Narodni muzej u Smederevskoj Palanci izrastao je u važno naučno središte zahvaljujući dugogodišnjem radu na arheološkim istraživanjima. Kontinuiran rad tokom više od dvadeset godina, u saradnji sa najznačajnijim domaćim i stranim institucijama, rezultirao je fondom od oko 7.000 arheoloških predmeta.
Posebno se izdvajaju neolitska zbirka i antička numizmatička zbirka, koje su po svom značaju odavno prevazišle lokalne granice. Internacionalna vrednost ovog rada potvrđena je i izborom nekoliko predmeta iz neolitske zbirke za izložbe koje su predstavljale neolit Balkana na američkom i evropskom kontinentu.
Naučni ugled muzeja dodatno je potvrđen organizacijom skupa „Vinča i njen svet“, koji je u Smederevskoj Palanci okupio tada najznačajnije arheologe Jugoslavije. Istorijsko-umetničke i arheološke zbirke potvrđivale su svoju vrednost i kroz gostovanja u najznačajnijim domaćim muzejima, ali i u pojedinim svetskim institucijama.
Etnografija – svakodnevni život Donje Jasenice
Važno mesto u muzeju zauzima i etnografska zbirka, koju čini oko 1.000 predmeta seoske i gradske materijalne kulture XIX i XX veka. Ova zbirka svedoči o svakodnevnom životu, radu, običajima i duhovnosti stanovništva Donje Jasenice.
Teme doseljavanja, akulturacije, duhovne kulture i predmeta svakodnevice ne predstavljaju samo prošlost, već i ključ za razumevanje estetskih i etičkih koordinata ovog kraja. Upravo kroz etnografiju, posetilac može da sagleda kako su se oblikovali identitet, navike i vrednosti lokalne zajednice.
Muzej otvoren prema mladima i javnosti
Posebnu ulogu u savremenom radu Narodnog muzeja ima prosvetno-pedagoško odeljenje, koje se bavi razvojem komunikacije između muzeja i publike. Cilj je jasan – približiti muzejske sadržaje najširoj javnosti, bez obzira na uzrast, nivo obrazovanja ili interesovanja.
Tokom više godina, sistematski se radi na uključivanju mladih u stvaranje muzeških programa kroz projekte poput „Fotografija muzejske stvarnosti“, „Ratne novine“, „Moj muzej“, „Nasleđe kroz moj objektiv“ i „Grad i okolina (u) očima mladih“. Istovremeno, u okviru ovog odeljenja razvijaju se i teorijske osnove muzeologije, čime se muzej pozicionira kao aktivan i savremen kulturni akter.
Šezdeset godina čuvanja identiteta
Sledeće godine, Narodni muzej u Smederevskoj Palanci obeležiće 60 godina postojanja. Šest decenija tokom kojih je jedna zgrada, nekada administrativno središte grada, postala kuća sećanja, znanja i umetnosti.
Kako ističe direktor Narodnog muzeja, Petar Dekić, ova ustanova danas ne čuva samo predmete i slike, već i priče – o ljudima, vremenu i prostoru. Priče koje nas vraćaju u davna vremena, ali nas istovremeno obavezuju da to nasleđe razumemo, poštujemo i prenosimo dalje.
Narodni muzej u Smederevskoj Palanci tako ostaje mesto gde se prošlost ne posmatra kao završena priča, već kao živa osnova na kojoj se gradi kulturna budućnost grada.
U okviru projekta „Čuvari tradicije Smederevske Palanke“, naša novinarka Svetlana Savić razgovarala je sa Petrom Dekićem, direktorom Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, o značaju muzeja, bogatstvu zbirki i ulozi ove ustanove u očuvanju kulturnog identiteta grada.
Razgovor donosi stručno, ali pristupačno svedočenje o mestu Narodnog muzeja u savremenom kulturnom životu, ali i o kontinuitetu vrednosti koje se u ovoj ustanovi neguju decenijama.
Ovom prilikom upućujemo iskrenu zahvalnost direktoru Petru Dekiću i zaposlenima u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci na otvorenosti, saradnji i snažnoj podršci realizaciji projekta. Posebnu zahvalnost upućujemo i Televiziji Jasenica, koja je prepoznala značaj projekta i koja će emitovati sve medijske sadržaje nastale u okviru projekta, čime se dodatno doprinosi vidljivosti i očuvanju kulturnog nasleđa Smederevske Palanke.
Zahvaljujući zajedničkom radu medija, kulturnih institucija i lokalne zajednice, priče o tradiciji, identitetu i nasleđu dobijaju prostor koji zaslužuju. Najveća zahvalnost celokupnom projektnom timu koje je realizovalo ovaj projekat.
medijski sadržaj broj:5
naziv projekta:„Čuvari tradicije Smederevske Palanke“
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Smederevska Palanka, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Projekat sufinansiraju:Agencija Braf-medijska kuća I FM i Opština Smederevska Palanka.
Glavni i odgovorni urednik i autor:Peđa Filipović
novinar i voditelj:Svetlana Savić
Producent:Dejan Petrović
foto:IFM i ARHIV IFM