Autorka:Maja Đorđević

Niški sajam knjiga kreće brzo posle beogradskog. Većina izdavača ili prosto zakupaca štandova, nakon zadovoljnog trljanja ruku u Beogradu, obično dođe u Niš više zbog „meraka“. Daleko od toga da Nišlije ne vole knjige i ne kupuju ih, naprotiv. Samo je kupovna moć daleko manja. Nije baš ni da se ne zarađuje na niškom sajmu, ali se svakako više troši u niškim kafanama.

Jedan od suvlasnika izdavačke kuće, na čijem sam štandu radila, je izuzetno harizmatična osoba. Rođen je u Libiji, jer su njegovi tamo boravili dugi niz godina kao zdravstveni radnici. Od Arapa je pokupio neverovatno umeće prodaje. On kaže i taman ten, jer je njegov rođeni brat potpuno isti, samo plav. Govori arapski, francuski i engleski. Kako je duhovit, šarmantan i fleksibilan, mnogi ga vole. Dok od njegovog poslovnog partnera uglavnom zaziru.

Na štandu smo napravili odličnu atmosferu. Pustili muziku, postavili knjige i prodaja je mogla da krene. U ponudi je od svega po malo. „Laka literatura“, popularna psihologija, aktuelni pisci, klasici, enciklopedije. Te godine izdali su atlas sveta. Prefinjeno izdanje većeg formata u tvrdom povezu. Atlas je imao i svoje korice, kao registrator. Bio je dika izdavačke kuće, jer je pomalo bila i ludost da neko štampa tako skupo izdanje. Sve se dešavalo 2004te.

Veštinu prodaje sam savladala nešto ranije, posmatrajući kolege na letnjem sajmu, a uz njegovu pomoć su došle finese.

U jednom trenutku, pored štanda stala je žena sa sinom od nekih 12ak godina. Počeli su zajedno da listaju atlas. Prišao im je i počeo da govori o sadržaju. Drugarica (koja je takođe radila na štandu) i ja, posmatrale smo i slušale. Pred samo „zaključenje prodaje“ nailazi badža, sa pivskim stomakom i staje pored njih. Nikako nismo mogli da ih „uparimo“, ali smo svi shvatili da su zajedno.

-Dušo, vidi kako je lep atlas!! Da kupimo?!

-A koji će nam kurac?!!

I posle 15 godina sećam se izraza lica suvlasnika izdavačke kuće. I toga koliko smo se nas dve smejale. I prepričavanja, posle u kafani. I mnogo godina kasnije novim prijateljima.

Moram da priznam jednu stvar. Kad u glavi krenu da mi se javljaju dobro poznate misli poput :„ Da li da kupim ovu suknju? Ali ona se ne uklapa sa onim što već imam. Onda moram i nešto“gore“. Uz tu novu kombinciju, naravno, ne ide ni obuća, moraću i to“ , setim se ove situacije. Nasmejem se i često se desi da odustanem. Tako je badža sa pivskim stomakom pomogao da od ušteđevine kupim polovan auto.