“USTAV REPUBLIKE HRVATSKE”
“-Vi ste meni kao neki invalid!-
-Zato što sam peder?-
-Ne. Zato što mrzite. Zato jer ne znate što je to ljubav.-”
Ljubavna priča o mržnji je drugi naziv za film “Ustav Republike Hrvatske”. Slikovito su opisani različitost, mržnja, odbacivanje, izolacija, ljubav, prihvatanje, jednakost. Tim redom.
Vjekoslav Kralj je profesor istorije. Tokom predavanja on seje mržnju prema Srbima. Srbi su varvari, agresivci, prostaci. S druge strane, Vjeko je po seksualnoj orjentaciji homoseksualac. U žalosti za preminulim partnerom. Zbog toga je izložen mržnji i agresiji. Ali ne od Srba, već gle čuda, prebili su ga mladi ljudi koje podučava iskrivljenoj istoriji.
Ni ovom prilikom ne bih da daljim otkrivanjem radnje kvarim doživljaj onima koji nisu gledali film. Osvojio je nagrade u Montrealu, Puli, na festivalu Raindance u Velikoj Britaniji, Santa Barbari, Milanu, Lečeu, a vi sami procenite zašto.
Vratila bih se na temu filma.
Mržnja je teška reč… Ipak, potpuno je ljudski da je osećamo. Zbog nerazumevanja, zavisti, ljubomore ili prosto zato što su nas tako učili. Jer onaj što sedi preko puta nas razlikuje se po životnim shvatanjima, načinu na koji se obraća Bogu, socijalnom statusu. Tim drugačijim shvatanjima ugrožava naše postojanje. Što je, složili se vi ili ne, zabluda. Ali ta zabluda je nekako istrajna. Opstaje kroz vekove.
Nije strašno ako ste je osetili ili ako je trenutno osećate. Možda zbog neke nepravde kroz koju prolazite. Ne verujem ljudima koji kažu da ne mrze i nikad nisu. Takav iskaz je naivan, hm… Mržnja je životna neminovnost. Kao i ljubav. Ono što možete da uradite je da oprostite. Sebi i drugima. Da ne dozvolite da mržnja postane jezero, bara ili močvara u srcu, već da je pustite da isteče.
Jedini način da isteče je da joj otvorite vrata. Možete da joj otvorite vrata samo ako uklonite svoje zablude. A da biste uklonili zablude, trebate da osvestite mržnju i utvrdite odakle dolazi. Kao i bilo koji drugi osećaj, ona je jedan od putokaza. Nije put. Navigacija je ka tome da postanete intimniji sa sobom, samim tim i sa drugima. Transformaciju možete da doživite, kao što ju je doživeo lik iz filma kojeg maestralno tumači Nebojša Glogovac.
Dovoljno je da transformaciju poželite.
PS
Za sve koji bi da odgledaju film, ne samo ovaj, već bilo koji, kratko uputstvo:
Pokušajte da ga vidite. Obratite pažnju na dijaloge, scenografiju, kostime, muziku. Čak i svetlost. Sve ima svoju simboliku. Čak i poigravanje sa tim koje su nacionalnosti glumci u odnosu na uloge, koje tumače. Knjiga nije bolja od filma. Jednostavno je drugačija. Verujte mi, volim i knjige i filmove. Divila sam se i uigranosti i sinhronizaciji.
Ne razmišljajte o tome šta će biti na kraju. Razmišljanje o kraju vas sprečava da vidite suštinu.
Baš kao i u životu…
Autorka teksta: Maja Đorđević
Autor fotografije: Peđa Filipović
