Ritmička gimnastika, sport koji spaja eleganciju plesa sa zahtevnim fizičkim vežbama, ima dugu tradiciju i razvila se u jednu od najlepših i najprefinjenijih disciplina u svetu sporta. Sa korenima u klasičnom baletu i modernom plesu, ovaj sport ističe ritam, koordinaciju i kreativnost, uz korišćenje rekvizita kao što su trake, obruči, lopte i čunjevi, čime omogućava vežbačima da izraze svoje emocije kroz precizne i graciozne pokrete.

Ovaj dinamičan sport sada je stigao i u Topolu, zahvaljujući osnivanju Ritmičko sportskog kluba „Olimpik“. Drugi trening, održan 4. oktobra 2024. godine u sportskoj sali Osnovne škole „Karađorđe“, okupio je veliki broj devojčica uzrasta od 4 do 14 godina. Njihova posvećenost i radost uvežbavanju pokreta odavale su atmosferu entuzijazma i želje za učenjem. Šareni obruči i lopte dodali su dodatnu čar ovom treningu kome je prisustvovalo oreko 40 devojčica.

Trening je počeo srdačnim osmehom i toplim dočekom od strane trenerki Mirjane Mihailović i Biljane Cesarac. One su preuzele ulogu mentorki koje sa pažnjom i strpljenjem vode devojčice kroz svet ritmičke gimnastike. Sa svakim pokretom, devojčice su sve više ulazile u ritam, dok su trenerke pružale podršku i ohrabrenje.

„Naš cilj je ne samo da fizički razvijamo devojčice, već i da ih podstaknemo da kroz pokret izraze svoje emocije. To je ključni korak ka njihovom sveukupnom razvoju i samopouzdanju,” istakla je Mihailovićeva tokom treninga.

Sala je bila ispunjena podrškom i toplinom. Roditelji, okupljeni da prate svoje princeze, s ponosom su posmatrali svaki njihov pokret. Svaka traka koja je prošla kroz vazduh bila je ispraćena aplauzima i oduševljenjem prisutnih.

Podrška lokalne zajednice

Sportski događaj svojim prisustvom uveličala je predsednica opštine Topola, Jasna Vuković, koja je devojčicama i trenerima poželela sreću i uspeh, naglašavajući koliko je bitno podržavati mlade generacije u sportu. Ona je tom prilikom izjavila:

„Ovo je veliki dan za našu opštinu. Raduje me da vidim ovoliko devojčica koje su izabrale ritmičku gimnastiku, sport koji ne samo da razvija fizičku snagu, već i gracioznost, samopouzdanje i timski duh. Naša opština će uvek biti tu da podrži ovakve inicijative i pruži vam sve uslove za napredovanje. Vaša energija i želja za uspehom su naša inspiracija.”

Članica Opštinskog veća za sport, omladinu i odnose sa javnošću, Danijela Damnjanović takođe je bila prisutna i istakla je važnost ovakvih inicijativa za zdrav razvoj devojčica:

„Naše devojčice zaslužuju najbolje. Upoznavanje je prošlo s velikim odzivom, a sada je vreme da ih ostavimo da uživaju, razvijaju svoje fizičke sposobnosti i gracioznost, i stasaju u prave dame. Mi ćemo uvek biti tu da im pružimo podršku.“

Ovaj trenutak oduševio je sve prisutne i dodatno motivisao devojčice da se posvete sportu i napretku.

Značaj ritmičke gimnastike za razvoj devojčica

Ritmička gimnastika nije samo fizička aktivnost, već značajan alat za sveukupni razvoj dece. Ovaj sport pomaže devojčicama da poboljšaju fleksibilnost, motoriku, koordinaciju i koncentraciju, ali i da razviju disciplinu i radne navike. Kroz umetnost pokreta i muzike, ritmička gimnastika podstiče kreativnost i samopouzdanje, učeći ih istovremeno kako da rade u timu i poštuju svoje vršnjake. Klub „Olimpik“ nije samo sportska škola, već i mesto gde se razvijaju buduće šampionke, koje će kroz igru i sport izrasti u snažne i graciozne ličnosti.

Istorijat

Počeci u 19. veku

Ritmička gimnastika, u svom začetku, vuče inspiraciju iz različitih umetničkih i gimnastičkih škola koje su se pojavile u Evropi tokom 19. veka. Najvažniji uticaji došli su iz nemačke škole ritmičkog pokreta, koju je osnovao Rudolf Bode, i švedske gimnastičke škole, koju je razvio Pehr Henrik Ling. Ove škole kombinovale su plesne pokrete sa fizičkom edukacijom, a njihov cilj bio je razvoj koordinacije, fleksibilnosti i snage tela kroz umetnički izraz.

U Rusiji, Aleksandar Sakharov, poznat baletski majstor, postavio je temelje moderne ritmičke gimnastike, dok su kasnije baletski koreografi i pedagozi, kao što je Agripina Vaganova, dalje razvijali tehniku i umetnički aspekt ovog sporta.

Razvoj u 20. veku

U prvoj polovini 20. veka, ritmička gimnastika postaje prepoznata kao zasebna disciplina, naročito u Sovjetskom Savezu, gde je bila promovisana kao važan deo fizičkog obrazovanja devojčica. Ples, muzika i pokreti tela u savršenom skladu predstavljali su osnovu ovog sporta, a do pedesetih godina prošlog veka, ritmička gimnastika je postala zvanično priznata kao gimnastička disciplina.

Međunarodna federacija za gimnastiku (FIG) je 1963. godine organizovala prvo međunarodno takmičenje u ritmičkoj gimnastici, što je bio ključni trenutak za njen globalni razvoj. Tri godine kasnije, FIG je zvanično uključila ritmičku gimnastiku u svoje aktivnosti, što je otvorilo put ka međunarodnim takmičenjima i priznanju na svetskom nivou.

Olimpijske igre i globalna popularnost

Ritmička gimnastika postaje deo programa Olimpijskih igara 1984. godine u Los Anđelesu, gde su se takmičile gimnastičarke u individualnim vežbama. Tokom godina, ritmička gimnastika je nastavila da se razvija, a 1996. godine, na Olimpijskim igrama u Atlanti, prvi put je uvedeno i ekipno takmičenje.

Najdominantnije nacije u ovom sportu su Rusija, Bugarska, Ukrajina i Španija, koje su dale najveći broj olimpijskih i svetskih šampionki. Svetski šampioni kao što su Alina Kabajeva, Evgenija Kanaeva i Milena Reljin postali su sinonimi za ovaj sport, donoseći mu međunarodno priznanje i popularnost.

Specifičnosti ritmičke gimnastike

Jedinstvenost ritmičke gimnastike leži u njenom spoju umetnosti i sporta. Gimnastičarke ne samo da moraju da budu izuzetno snažne, fleksibilne i koordinisane, već i da imaju razvijen osećaj za ritam, muziku i pokret. Vežbe se izvode uz muziku, što od gimnastičarki zahteva da svojim telom i rekvizitima prenesu osećaj i emociju, dok istovremeno demonstriraju tehničku preciznost.

Korišćenje rekvizita, kao što su trake, obruči, lopte i čunjevi, dodatno komplikuje izvođenje vežbi, jer svaki rekvizit ima svoje specifične zahteve i tehniku, koja mora biti savladana do savršenstva.

Ritmička gimnastika u Srbiji

Ritmička gimnastika u Srbiji postala je popularna krajem 20. veka, a prva velika imena ovog sporta na našim prostorima bila su Milena Reljin i Ljubica Vraneš. Milena Reljin je postala jedna od najuspešnijih takmičarki bivše Jugoslavije, osvojivši brojne medalje na evropskim i svetskim prvenstvima, čime je utrla put budućim generacijama ritmičarki u Srbiji.

Danas, ritmička gimnastika se aktivno trenira u mnogim klubovima širom Srbije, a interesovanje za ovaj sport raste, naročito među mlađim devojčicama. Upravo zbog svoje lepote, elegancije i discipline koju razvija, ritmička gimnastika postaje sve važniji deo sportskog života mladih devojaka u Srbiji.

Podsetnik na zlatna vremena ritmičke gimnastike u Topoli

Koreni ritmičke gimnastike u Topoli sežu u 80-e i početak 90-ih godina, kada je nastavnica fizičkog vaspitanja Rada Aleksić vodila sekciju koju je posećivala čuvena Milena Reljin Tatić, višestruka prvakinja u ovom sportu. Nakon tri decenije, dolazak kluba „Olimpik“ vratio je uspomene na ta vremena, podsećajući nas na slike u memorijama naših glava iz bliske istorije našeg grada i škole.

tekst:Peđa Filipović