Topolu su 04.04.2023.godine posetili predstavnici Muzeja žrtava genocida. Gostovali su u osnovnoj školi “Karađorđe” i gradskoj biblioteci “Radoje Domanović”.

U osnovnoj školi saradnici Muzeja žrtava genocida istoričar Bojan Arbutina i dr. književnosti Milica Karić održali su predavanje na temu “Srbija veća od straha” i tom prilikom je prikazan dokumentarni film “Srbija veća od straha: predavanje o tišini profesora Pavlovića”. Prisustvovali su učenici osmog razreda, predavanje je održano u školskom holu u 11:00. Bojan Arbutina je skrenuo pažnju na potrebu očuvanja kulture sećanja kao ključne identitetske osnove, kao i da je neophodno da učenici u školama stiču empatiju prema stradalima sa naročitim naglaskom na to da su žrtve bili i njihovi vršnjaci. Nakon toga imali su prijem kod direktora škole Ivice Milivojevića i tom prilikom je obavljen razgovor o potrebi da se kroz različite predmete i sadržaje razvija kultura sećanja na stradanje srpskog naroda sa akcentom na ustaški genocid.

U gradskoj biblioteci se pomenutim gostima pridružio i direktor Muzeja žrtava genocida istoričar Dejan Ristić. Program je otpočeo u 19:00 predavanjem na temu “Kozara 1942” Bojan Arbutina. On je izložio hronologiju i pregled dešavanja na planini Kozari u leto 1942, kada su se partizanske snage Mladena Stojanovića našle u obruču desetostruko nadmoćnog neprijatelja (20 hiljada ustaša i domobrana i 10 hiljada nemačkih vojnika naspram 2500 partizana). Ishod ovih operacija bio je stravičnih razmera po srpsko stanovništvo Potkozarja, više desetina hiljada ljudi je završilo na Jasenovcu ili je stradalo u borbenim dejstvima. Pokazalo se da je to najveći i najsistematičniji pojedinačni poduhvat uništavanja civilnog stanovništva u NDH, posleratni popisi su to potvrdili. Ukazano je od strane Ristića da je Kozara zapostavljena u kulturi sećanja u Srbiji kao i Jasenovac. Arbutina je izlaganje zaključio ukazujući na to da Srbi nisu bili pasivne žrtve, već da su se herojski odupirali svesni blizine i izvesnosti smrti birajući vitešku smrt.

Zatim je prikazan dokumentarni film “Srbija veća od straha: predavanje o tišini profesora Pavlovića”.

Program je nastavio Dejan Ristić predstavljajući istorijat rada Muzeja žrtava genocida ukazujući na činjenicu da je to jedna od tri ustanove na celom svetu koja temu genocida u NDH nad Srbima posmatra fenomenološki (kao jedinstven istorijski događaj i fenomen) i da ustanovljava modernu naučno istraživačku praksu koja podrazumeva multidisciplinarnost. Ukazano je da se tema ustaškog genocida u NDH ne istražuje u Srbiji u dovoljnoj meri što stvara veliku prazninu u nastojanju da se iole ozbiljnije razvija kultura sećanja u tom pravcu. Takođe je podvukao da ministarstvo prosvete podržava Muzej žrtava genocida u nastojanju da se dokumentarni filmovi i predavanja na temu genocida nad Srbima održavaju u osnovnim i srednjim školama i bibliotekama širom Srbije.

Govoreći o dosadašnjem radu, Ristić je naveo da se nailazi na nerazumevanje u zapadnoj naučnoj javnosti za ustaški genocid nad Srbima kao istorijski fenomen koji ima odlike genocida i za shvatanje politike i ideologije NDH kao genocidne. Sa druge strane ukazao je na krajnje problematičan odnos prema kulturi sećanja u Srbiji i slabu zainteresovanost za temeljnim istraživanjima koja treba sprovoditi po uzoru na Izrael i Holokaust.

Milica Karić je izložila u kojoj meri je književnost u službi razvoja kulture sećanja na Holokaust ukazujući na potrebu da se to primenjuje i na temu genocida nad Srbima u NDH. Zaključujući koncizno i vrlo konkretno izlaganje, navela je da književnost u istraživanju teme stradanja ima etičku ulogu i da treba da razvija empatiju prema stradalima.