Ви сте овде
Насловна > Projekti > Vratimo osmeh deci bez roditeljskog staranja > Dete i hranitelji  zajedno čitaju…

Dete i hranitelji  zajedno čitaju…

Hranitelji prolaze obuke kroz koje stiču znanja i veštine da pomažu deci da prebrode gubitke,  pomažu im  da se prilagode na nove uslove života,  pružaju podršku u prevladavanju  teškoća u  usvajanju znanja.Jedna od važnih aktivnosti kroz koje grade odnose, uspostavljaju bliskost je i savladavanje čitanja.Čitanje je neophodno za uspeh u životu i moglo bi se reći da je školovanje zasnovano na usvajanju, razvijanju i upotrebi veštine čitanja. Polazi se od savladavanja tehnike čitanja, preko čitanja sa razumevanjem, a teži se razvijanju čitanja iz ljubavi i znatiželje.Hranitelji  i škola imaju zadatak da motivišu dete da uspešno savlada veštinu čitanja.

Čitanje je kognitivni proces usvajanja značenja iz pisanih simbola(znakovi,slova).

Reč je o složenom psihofiziološkom procesu koji uključuje više različitih moždanih funkcija.

Zašto je čitanje korisno?

*Razvija kognitivn esposobnosti(pažnja,pamćenje,mišljenje,zaključivanja…)

*Unapređuje komunikacione sposobnosti

  • Sticanje novih znanja
  • Bogati rečnik
  • Razvijamaštu
  • Podstiče kreativnost
  • Redukuje stres i napetost
  • Poboljšava kvalite tpisanja
  • Čitanje produžava život

Slikovnice – prvi susret sa knjigom

U najranijem uzrastu dete privlače slikovnice. U trećoj i četvrtoj godini dete postavlja bezbroj pitanja hraniteljima i traži dodatna objašnjenja za stranice koje je videlo. Oko šeste godine stvaraju se veće mogućnost i da dete prihvati knjigu.Ono je zrelije i sa bogatijim intelektualnim iskustvom emocionalni životom. Pored želje za igrom, uz pomoć roditelja i vaspitača javlja se želja za čitanjem, pisanjem i crtanjem. Deca najviše vole da im se čitaju bajke. U njima je sjedinjeno realno i fantastično. Čitanje pesama i priča utiče na maštu i na moralni lik deteta. U ovom uzrastu, hranitelji  su i ostali članovi porodice su vodiči i savetodavci. Oni objašnjavaju i približavaju knjigu i tako razvijaju prvo interesovanje za čitanje. Odmah nakon prvog susreta sa knjigom dete delimično upoznaje njen sadržaj što u njemu stvara bezbroj pitanja. Odgovori odraslih treba da budu jasni, bliski iskustvu i predhodnom znanju mališana. Kraća pesmica i priča može se pročitati odjednom, a duže tekstove treba podeliti na više manjih celina. Predškolskoj deci treba čitati sporo, polako, kako bi mogla da prate tok zbivanja. Knjige ne doprinose samo govorno-jezičkom razvoju, već donose i emocionalnu komponentu i postaju spona izmedju deteta i hranitelja.

 

POREMEĆAJI ČITANJA-dete nekada ne može

Tokom odvijanaja hraniteljstva deca koja dolaze na smeštaj u hraniteljsku porodicu susreću se sa zahtevima škole u procesu savladavanja školskog gradiva.Početne teškoće, koje mogu biti uzrokovane propuštenim prilikama za savladavanje čitanja, prevazilaze se uz intenzivnu podršku, podsticanje motivacije za čitanje.Kod dece koja imaju snižene intelektualne kapacitete ovi procesi traju duže, uz puno srtpljenja hranitelja, istrajnosti, ali i veština. Ukoliko postoji teškoća u savladavanju čitanja, treba je na vreme dijagnostikivati i uz pomoć stručnjaka pomoći detetu da je prevaziđe

DISLEKSIJA je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja prosečne inteligencije, dobrog vida i sluha. Sa disleksijom se često ispoljava i disgrafija (smetnje u pisanju) i diskalkulija (smetnje u računanju).

Kako prepoznati disleksiju?

  • teškoće zapamćivanja slova
  • česte zamene vokala unutar reči
  • zamenjuju slova koja su slična po obliku
  • zamenjuju slova koju su fonetski slična(b-p,d-t, g-k,m-.. )
  • zastoji pred početak reči
  • čitaju slovo po slovo
  • ponavljanje slova ili slogova
  • preskakanje kratkih reči
  • nerazumevanje pročitanog
  • zamenjuje, izostavlja i dodaje slova i slogove unutar reči…..

DISGRAFIJA je poremećaj u učenju pisanja ili sticanju sposobnosti pisanja i pored postojanja prosečne inteligencije, dobrog vida i sluha, odgovarajuće edukacije i socijalnih uslova.

Kako prepoznati disgrafiju?

-nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene

-ogledalsko pisanje (izokretanje slova na suprotnu stranu,gore–dole)

-neuredan rukopis

-tekst loše postavljen u prostoru

-redovi su izlomljeni, talasasti/ili silaze koso

-reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen

-česta su ispravljanja slova docrtavanjem delova slova,, retuširanje’’

-slova su neskladno velika ili jako mala….

Deca sa disleksijom i disgrafijom mogu ispoljavati i smetnje u matematici(DISKALKULIJA):

-ogledalsko pisanje brojeva

-linija ostaje otvorena prilikom crtanja nekog oblika

-zapisuju jedno, a čitaju nešto sasvim drugo

-smetnje u zapisivanju brojeva i računanju…..

ŠTA I KAKO DALJE?

Dijagnostiku i tretman disleksije, disgrafije i diskalkulija vrši dipl.defektolog-logoped. Ukoliko se detetov nedostatak uoči na vreme i blagovremeno uputi na logopedski tretman rezultat će biti bolji, a detetu će biti lakše da koriguje svoje čitanje, pisanje i/ili računanje.

 

Autor teksta:Verica Novčić Petrić

fotografije :Peđa Filipović

medijski sadržaj broj:6

Naziv projekta:Vratimo osmeh deci bez roditeljskog staranja

Glavni i odgovorni urednik:Predrag Filipović

Nosilac projekta:Medijska kuća I FM Topola, portal NOVINicE

Ostavite odgovor

Top