Bez straha naši životi bi sasvim drugačije izgledali i bili bi mnogo siromašniji. Strah je normalna pojava i kada je umerenog nivoa u određenim situacijama može nam biti od koristi i pomoći nam da se odbranimo i preživimo. Međutim, kod odredjenog broja osoba postoje i strahovi koji su preterani i neadekvatno artikulisani i koji ponekad dobijaju odrednicu patološki…
Jedan od veoma rasprostranjenih strahova jeste strah od zubara i odlaska u stomatološku ordinaciju. Taj strah je rasprostranjen kako kod dece, tako i kod odraslih osoba i pacijenata. Najčešće je posledica prvog traumatičnog odlaska kod zubara još u detinjstvu, a usudila bih se da kažem da je čak i iskonski učauren u ljudskom genomu i da vodi poreklo iz davnih vremena kada medicina i hirurgija nisu bile dovoljno razvijene i kada su bolna stanja zuba rešavali veoma primitivnim i bolnim metodama lokalni berberi i zanatlije, kada se nije znalo za anesteziju kakvu danas uživamo i kada je iskustvo vađenja zuba samo po sebi bilo ogromna trauma.
Srećom, danas živimo u 21. veku i medicina i stomatologija raspolažu brojnim metodama koje ovaj praiskonski strah čine bezrazložnim. Nažalost, naši pacijenti u velikom broju slučajeva nisu svesni te činjenice i odlazak kod zubara i dalje pretstavlja u svesti pacijenata iskustvo od koga žele da pobegnu i odlazak u stomatološku ordinaciju odlažu dokle god mogu i odlaze tek kada bol zuba postane neizdrživ. A tada je situacija sa zubima obično zakomplikovana, zubi su jako pokvareni, često i polomljeni, prisutne infekcije, gnojni otoci što sve čini da u tako akutnim stanjima stomatološka intervencija zaista bude komplikovana i neprijatna i pacijentu i stomatologu. Pacijenti često dolaze posle neprospavane noći od bolnog zuba, gladni, iznureni i u takvim okolnostima kada prime anesteziju od koje se takođe boje, i od straha kako će proći sa intervencijom pokvarenog zuba, neretko imaju simtome nesvestice, osećaja gušenja, skloni su da padaju u nesvest. A to su sve situacije koje mogu da se izbegnu ako se redovno vodi računa o zdravlju svojih zuba i stomatologu odlazi planski, a ne sa akutnim problemom.
Jedan broj pacijenata odlaže odlazak stomatologu i iz osećaja ličnog srama zbog velikog broja pokvarenih i nedostajućih zuba ili od straha da li će biti u stanju da prihvate protetske nadoknade, koje su ustvari spasonosno rešenje za pacijente koji su delimično ili u potpunosti ostali bez zuba. A kod bilo kog lekara, pa tako i stomatologa srama ne sme da bude, jer mi smo tu da služimo našim pacijentima i da im pomognemo u svakoj situaciji u kojoj su se našli.
Šta je onda lek kod ove vrste straha? I kada treba početi sa primenom toga leka? Najbolje je što ranije, još u detinjstvu. Najbolje je da prvi odlazak kod zubara bude jedno simpatično novo iskustvo. Dete treba odvesti kod zubara kada ga ništa ne boli. Samo na kontrolu. Tada će ga čike i tete u stomatološkoj ordinaciji provozati na zubarskoj stolici, pokazati kako izgledaju aparati sa kojima se čiste i popravljaju zbići. Detetu će to biti zanimljivo i interesantno, čuće i savete kako da održava higijenu usta i zuba uz pomoć roditelja dok je malo, a kasnije samostalno. I posle takve posete neće imati traumatično iskustvo, već će rado prihvatati da dođe svaki sledeći put na kontrolu. Na redovnim stomatološkim pregledima može se na vreme utvrditi mali kvar zuba koji se veoma lako i bezbolno može popraviti i na takav način sprečavamo veće i neprijatne traume i faktički eliminišemo taj užasni mitološki strah od zubara. Deca koja su na takav način pripremljena za stomatološke intervencije ostaju čitavog života veoma zahvalni pacijenti, a njihovo oralno zdravlje je za primer.
Na sličan način treba da se postupa i sa odraslim pacijentima koji imaju preterani paničan strah od zubarske oradinacije. Sa pacijentom u takvim situacijama popričamo, objasnimo sve procedure i u zajedničkom dogovoru pristupamo intervenciji. Kada vide da je intervencija prošla lako i bezbolno, pacijenti se ohrabre i svaki naredni put dolaze sve lakše i lakše. A najveće zadovoljstvo i za nas i za pacijenata je kada uspemo da povadimo sve zube koji su za vađanje, kada one koji mogu da se poprave popravimo, a nedostajuće nadomestimo protezama ili krunicama koji su u savremenoj stomatologiji i estetski lepi i funkcionalni i kada se naši pacijenti zadovoljno osmehnu u ogledalu. Osim estetike i lepote ono što je najvažnije kod rehabilitacije oralnog zdravlja je to što usta iz kojih smo eliminisali infekcije i konzervativno ili protetski ih rehabilitovali omogućavaju pa- cijentima da se pravilno hrane, a svi znamo da zdravlje na usta ulazi i zato treba brinuti o svom oralnom zdravlju koje čuva i sve ostale organe- želudac, crce, zglobove, metabolizam itd…
Tekst: Dr Aleksandra Mišović, specijalista stomatološke protetike