Oslobodilački ratovi Srbije 1912 – 1918. i doba jugoslovenske kraljevine

GURIŠEVCI-Selo malo tri potpukovnika dalo!
Radomir Mihajlović, oficir potpukovnik i učitelj, nosilac Karađorđeve zvezde i istaknuti ratnik Oslobodilačkih ratova Srbije.

Posle rata se vratio u selo i uživao je ugled kao ratni veteran i prosvetni radnik. Naročito divljenje prema njemu iskazao je Dragutin Prokić koga citira Žika Marković u „Školama života“, o njemu je pisao i učitelj Miloš N. Jovanović u monografiji povodom 130 golina jarmenovačke škole kao istaknutom učitelju „130 leta osnovne škole u Jarmenovcima“, Beograd 1994. Foto izvor:M. Jovanović, U krilu Jasenice, 1999, str.94
Velimir Radojević, potpukovnik i istaknuti ratnik oslobodilačkih ratova Srbije. Posle rata se vratio u selo i uživao je ugled kao oficir i ratni veteran. Nosilac Karađorđeve zvezde. Takođe se pominje u monografiji Miloša N. Jovanovića.
Spasoje Spasojević, potpukovnik i istaknuti ratnik oslobodilačkih ratova Srbije. Posle rata se vratio u selo i uživao je ugled kao oficir i ratni veteran.Nosilac Karađorđeve zvezde.
Andrija Miljković, kapetan prve klase i komandir konjičkog eskadrona Šumadijske divizije i istaknuti ratnik Oslobodilačkih ratova Srbije. Ostavljao je upečatljiv utisak srpskog oficira tog vremena, bio je veoma ugledan nakon rata među sugrađanima. Vratio se u Guriševce posle demobilizacije. Nosilac Karađorđeve zvezde.
DONjA ŠATORNjA
Braća Dukići, Iz porodice Dukić u oslobodilačkim ratovima Srbije učestvovalo je petorica braće Dukić. Rat su preživeli Života i Milentije, a Dragomir, Dragutin i Tihomir su poginuli u Velikom ratu.

Dragomir je imao najviši čin i bio je artiljerijski narednik, a druga dvojica poginulih su bili pešadijski podnarednici. Familija Dukić stoga predstavlja mikroprimer sudbine građana Srbije tog vremena.Foto:Srpska vojska 1912.godina.
Pukovnik Alimpije Marjanović, Rodio se 24. decembra 1874. u Donjoj Šatornji. Vojne nauke pohađao je u Beogradu gde je završio Nižu i Višu školu Vojne akademije. Oficirsko dosavršavnje obavio je u Francuskoj.

Bio je šef gorskog štaba u Istočnoj Makedoniji od 1908. godine. U Prvom balkanskom ratu 1912. Marjanović je bio šef komande četničkih odreda pridodat štabu Vrhovne komande redovne vojske i komandant četničkog odreda na rejonu karaule Lisica. U Drugom balkanskom ratu bio je komandant brigade srpske vojske. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Penzionisan je u činu pukovnika. Umro je 15. marta 1940. u Beogradu. Za zasluge na nacionalnom radu i iskazanu hrabrost i sposobnost u ratovima odlikovan je sa tri Karađorđeve zvezde, dve četvrtog i jedne trećeg stepena, Ordenom Belog orla petog stepena, dve Zlatne medalje za hrabrost, Medaljom za vojničke vrline i sa pet spomenica: Spomenicom Kralja Petra, Spomenicom Srpsko-turskog rata 1912, Spomenicom Srpsko-bugarskog rata 1913, Spomenicom Prvog svetskog rata 1914-1918. i Albanskom spomenicom. 1917. godine.Fotografija izvor:https://prvisvetskirat.rs/licnosti/ucesnici-ratova/marjanovic-alimpije/