Ви сте овде
Насловна > Znameniti > Znameniti Topolci-VII deo

Znameniti Topolci-VII deo

Oslobodilački ratovi Srbije 1912 – 1918. i doba jugoslovenske kraljevine

VOJKOVCI
Sreten Rajković ili Sreten Rudnički (Vojkovci, 8. novembar 1874—?) je bio srpski četnički vojvoda i pukovnik pešadije. Rođen je 8. novembra 1874. u Vojkovcima u kačerskom srezu i rudničkom okrugu.

(fotografija preuzeta sa:href=”https://sr.wikipedia.org/w/index.php?curid=724914″>Веза</a>)

Dobio je 1899. čin potporučnika. Pored vojnoga poziva posvetio se i bio predan nacionalnim ciljevima. Među prvima se pridružio četničkoj akciji u Makedoniji. Otišao je kao savetnik ujesen 1904. zajedno sa vojvodom Gligorom Sokolovićem i njegovom četom. Tokom proleća 1905. Rudnički je bio prvi instruktor Jovana Babunskoga, koga je učio vojnim veštinama. Čete vojvode Babunskoga i Rudničkoga 8. aprila 1905. prešle su granicu i nakon prelaska Vardara Rudnički je formirao gorski štab u Poreču. Četnicima je jedan od velikih problema bio prelazak Vardara, na kome su Turci čuvali mostove. Rudnički bi taj problem rešavao tako da bi slao seljake da na jedan kilometar od toga mesta pucnjavom navedu tursku posadu da napusti most, a skriveni četnici bi onda mogli da ga bezbedno pređu. Zbog hrabrosti, veštine i strpljenja stekao je veliki autoritet među narodom, četnicima, a i među najiskusnijim vojvodama. Od kraja 1905. do okončanja četničke akcije bio je na položaju glavnoga sekretara centralnoga četničkoga odbora. Bio je prvi šef Gorskoga štaba u Zapadnome Povardarju, tj. u Poreču. Istakavši se u Prvom balkanskom ratu unapređen je u majora. Tokom 1913 i 1914. komandovao je bataljonom, a 1915. bio je komandant puka. Teško je ranjen u pluća 8. novembra 1915. za vreme povlačenja vojske iz Srbije. Operisan je tek 1919, a nakon oporavka bio je tri godine komandant graničnoga odseka. Unapređen je u pukovnika i postao je komandant kosovsko-mitrovačkoga vojnoga okruga. Nakon penzionisanja živeo je u Skoplju.
Braća Marković, Jovan Marković bio je potporučnik po činu, učesnik Oslobodilačkih ratoa Srbije 1912-1918 ime mu je uklesano na spomeniku poginulih ratnika u centru Jarmenovaca. B) Jovica Marković bio je kapetan po činu, učesnik Oslobodilačkih ratova Srbije 1912-1918, bio je nagrađen Karađorđevom zvezdom. Nakon rata se vratio i živeo u selu.
Braća Rajković, Milorad Rajković – potporučnik po činu, učesnik Oslobodilačkih ratova Srbije 1912-1918 ime mu je uklesano na spomeniku poginulih ratnika u centru Jarmenovaca. Života Rajković – istaknuti učesnik oslobodilačkih ratova Srbije 1912-1918, imao je čin podnarednika, poginuo je u Prvom svetskom ratu.
GORNJA TRNAVA
Milovan Gavrilović, bio je major, učesnik oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1918. godine. Ugledan građanin i lični prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića Ujedinitelja.

U Prvom svetskom ratu pokazao ogromno junaštvo i bio je nosilac više odlikovanja. Nјegovo potomstvo čuva sećanje na velikog pretka. Živeo je u periodu od 1880. do 1953. godine. U Drugom svetskom ratu je ostao upamćen po tome što je štitio stanvništvo sela od stradanja. Bio je poznat i po nadimku „Kurjak“. Pošto je znao da vojska može da mu strada od „prejedanja“ nakon prelaska preko Albanije, vodio je strogo računa da vojnici pod njegovom komandom tako ne stradaju, pa su uglavnom preživeli. Mnogo vojnika je tada stradalo od tzv. „prejedanja“ nakon meseci gladi i iscrpljenosti. Ostao je i nadaleko poznat i po svom odgovoru komandantu Gorske garde Nikoli Kalabiću.

RAJKOVAC
Kapetan Mikailo Simić rođen je 1886. godine u Rajkovcu, umro je u Sen Ultenu kod Meca u Francuskoj 1964. godine. U Prvom svetskom ratu se istakao kao oficir i stekao je čin kapetana. Ostao je upamćen kao oslobodilac Kragujevca 1918. godine i u znak zahvalnosti grad mu je dodelio i ulicu.

(Kragujevac 1918.godine)

Drugi svetski rat je dočekao takođe kao vojnik, ali je krajem aprila 1941. neposredno po završetku Aprilskog rata zarobljen i poslat u logor Oflag kod Osnabrika u Nemačkoj, koji je inače bio namenjen oficirima kraljevske vojske. Posle rata se odlučio da živi u emigraciji.

2 misao za “Znameniti Topolci-VII deo

  1. zivo me interesuje.lazarevic.poreklom od trnave.sa kucom u Topoli.od dede Koste.pradede Nikodija,cukundede Lazara od Trnave. taj odgovor.zahvalan Kosta.

  2. Ne mogu da nadjem mesto Sen Ulten, kraj Meca.
    Da li je Mikailo Simić imao rodjenog brata Milana Simića iz Kloke, koji je preminuo na Krfu (i koji mi je pradeda)?
    Zanima me da to istražnim jer prema porodičnoj priči, rodjeni brat mog pradede se zvao Mihailo Simić iz Rajkovca i otišao je u Libertvil, gde je i preminuo…nešto se ne podudara

Ostavite odgovor

Top