Neki putevi ne vode samo do određenog cilja – oni vode ka doživljaju, otkrovenju i susretu sa delićem prošlosti koji još uvek živi u punom sjaju. Na Rajac smo krenuli bez unapred pripremljenog plana, vođeni željom da otkrijemo šta ova planina krije u svojim bojama jeseni. Tročlana ekipa – fotoreporter Željko Stevanović, video producent Dejan Petrović i ja, kao novinar – spontano smo se upustili u avanturu koju nismo želeli da isplaniramo, ali smo je doživeli srcem.

. Krivudavi put vodio nas je ka vrhu Rajca, ostavljajući iza sebe civilizaciju i njen zov svakodnevice. Na jednom od proširenja uz put, odlučili smo da stanemo – bez jasne predstave gde smo, ali s jasnim osećajem da smo na pravom mestu.

Željko je već bio u svom elementu, hvatajući fotoaparatom igru svetla i senki na okolnim brežuljcima, dok je Dejan neumorno beležio snimke staza, spomenika koji su ćutljivi čuvari istorije, i putokaza koji su, čini se, više simbolički nego informativni – jer svaki put na Rajcu vodi ka bogatstvu utisaka.

Dok sam se penjao kamenim stepenicama – majstorski uklopljenim u prirodu – ka šarmantnom ugostiteljskom objektu, u susret mi je izašao čovek širokog osmeha. Nije bilo formalnosti, nije bilo žurbe – samo toplina. „Dobro došli, na pravom ste mestu“.Kratko, jednostavno, srdačno.

A zar to nije ono što tražimo? Mesto gde ne moramo da žurimo, gde priroda šapuće priče umesto da se nadvikuje sa automobilima, i gde je svaki susret podsećanje da je i najveća lepota – često najjednostavnija.

U blizini se moglo videti još nešto – ono što nam je posebno privuklo pažnju. Nekoliko tezgi, iza kojih su vredne meštanke i meštani – sa rukama koje nose tragove rada, ali i ponosa – prodavali proizvode spremljene po starinskim receptima: džemove, rakiju, med, sušeno voće, sir, kajmak, sve ono što značenje reči „domaće“ čini stvarnim, a ne samo deklarativnim.

Napravili smo pauzu. Dok smo sedeli u prelepoj bašti planinarskog doma, Milan Todorović, konobar nam je preporučio „planinarski doručak“ – ali to je zapravo bio čitav mali gastronomski praznik. Na velikom tanjiru, , smestilo se četiri jaja na oko, dve debele kriške belog sira, najbolje moguće parče domaćeg kajmaka, slanina tek skinuta sa tiganja, kao i sveža paprika i paradajz, uz tople, mirisne lepinje.

„Znate, sve je ovo odavde“, reče Milan „mi vam ne kupujemo ništa po marketima – sve domaće, od naših ljudi. I jaja, i sir, i kajmak…

Dok smo uživali u ukusu koji vraća energiju, Milan je nastavio, gotovo neprimetno prelazeći iz posluživanja u pripovedanje:

„Ovaj dom… to nije samo smeštaj. On je istorija. Znate li vi da su ga naši planinari svojim rukama gradili? Od 1950. do 1953. Bez mašina, bez velike pomoći. Samo volja. A čika Duško Jovanović, po kome dom nosi ime, bio je inicijator svega.

Dodao je uz osmeh, gledajući ka borovima oko nas: „I ove borove, što vam prave hladovinu – njih su sadili planinari. Sve svoje, sve prirodno. Zato se ovde ljudi uvek vraćaju. A ko dođe prvi put – retko zaboravi.“

Milan nam je predložio da, kad završimo doručak, bacimo pogled na staze koje kreću odmah iza doma: „Ima ih preko 200 kilometara ovuda. Uređene, obeležene, i lake i teške. A kad izađete na vidikovac, ili uhvatite sumrak među borovima – e, tad shvatite da ste u mestu koje ima dušu.“

Bio je to razgovor sa konobarom koji zapravo nije samo konobar – bio je domaćin u najboljem smislu reči. Čovek čije su reči nosile ponos, a ruke donosile hranu kakva se ne zaboravlja.

Danas planinarski dom „Čika Duško Jovanović“ na Rajcu nudi sve što je potrebno za ugodan i sadržajan boravak u prirodi:

• Smeštaj: 70 kreveta u dvokrevetnim, trokrevetnim i četvorokrevetnim sobama.
• Restoran: Poznat po ukusnoj domaćoj hrani, posebno po bogatim planinarskim obrocima, pripremljenim od lokalnih proizvoda.
• Uređene staze: Pristup ka 215 km obeleženih planinarskih i pešačkih staza, uključujući i deo evropskog pešačkog puta E7.
• Manifestacije i obuke: Redovno domaćin planinarskih kampova, kurseva orijentacije, ekoloških aktivnosti i manifestacija poput „Dana čistih planina“.
• Prijatan ambijent: Nalazi se u borovoj šumi, na 648 metara nadmorske visine, sa dvorištem i baštom idealnom za odmor i druženje.

Sve to čini ovaj dom jednim od najlepših i najfunkcionalnijih planinarskih objekata u regionu – pravim čuvarom prirode i tradicije.

U današnjem užurbanom svetu, punom ekrana, brzih odluka i neočekivanih obaveza, mnogi od nas traže način da se makar nakratko isključe iz svakodnevice i udahnu punim plućima. Ali, gdje pronaći mir, disanje, tišinu – kad vreme postaje sve skuplji luksuz, a pravi odmor sve ređa pojava? Odgovor na to pitanje krije se možda bliže nego što mislimo. Samo sat i po vožnje od prestonice, iznad razigranih reka i zelenih pašnjaka, uzdiže se Rajac – planina koja ne samo što daruje lepotu, već može postati i prirodna terapija za dušu i telo.

Poseta Rajcu bila je deo naše istraživačke misije u okviru projekta „Zdravlje iz prirode – Ljig kao terapija“. Cilj projekta je da pokaže kako prirodno bogatstvo Ljiga i okoline može postati ne samo idealno mesto za odmor, već i prirodna terapijska oaza. A Rajac, prvi je dokaz da priroda nudi ono što savremeni čovek najviše traži – prostor za disanje, tišinu za osluškivanje sebe i čistu energiju.

Imali smo osećaj da vreme sporije teče, da i mislima treba vremena da se raspakuju. U ovom spoju doline i suvoborskog prostranstva, planina se pruža kao prirodna čitaonica mira, zdravlja i sećanja na one vrednosti koje smo negde usput potisnuli.

 Gde god da krenete po Rajcu, osetićete da to što vidite nije samo pejzaž, nego prostor za oporavak.“

A Rajac to zaista jeste. Nebrojene staze – preko 215 kilometara obeleženih ruta – pružaju priliku da bez obzira na kondiciju birate kako da istražujete: laganom šetnjom, dugom šetnjom, ili trčanjem. Šume, čist vazduh, proplanci sa pogledom na dolinu, spomenici prirode i istorije… svaki korak je korak bliže sebi. Svaki dah na Rajcu ujedno je uzdah olakšanja i zova da ostanemo još malo.

Pored fizičkih benefita kretanja na ovakvom prostoru, ono što Rajac donosi jeste i izrazita psihološka terapija. Naučno je dokazano da boravak u prirodi – posebno u blizini četinarskih šuma – podstiče smanjenje kortizola, hormona stresa, vraćajući organizam u stanje ravnoteže. Sve što nedostaje savremenom čoveku ovde je nadohvat ruke: vazduh koji nadahnjuje, tišina koja ne guši, i vreme, koje se ne meri minutima, već osećajem.

Kada upitate planinare koji tu svraćaju da li se vraćaju – svi će reći da da. A mnogi i ne pokušavaju da objasne zašto. Jer, Rajac se, kao i svaki pravi lek, ne opisuje – on se doživi.

Dok se savremeni čovek sve više udaljava od prirode, tražeći spas u instant rešenjima za stres i napetost, predeli Ljiga poput Rajca podsećaju nas na ono što smo odavno zaboravili – da je najjednostavniji put ka unutrašnjem miru često najbliži, a da, paradoksalno, priroda nikada nije bila dostupnija. Projekat „Zdravlje iz prirode – Ljig kao terapija“ ne prikazuje samo geografiju jedne opštine, već otvara vrata povratku sebi, u tišini šuma, preko mirisa seoskog doručka i u zvuku planinskog potoka. Tu, u podnožju Rajca, svako može pronaći svoj trenutak ravnoteže, a Ljig – svoju potvrdu kao mesta koje ne leči samo telo, već i dušu.

medijski sadržaj broj:1

naziv projekta:„Zdravlje iz prirode – Ljig kao terapija“

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Ljig, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Projekat sufinansiraju:Agencija Braf-medijska kuća I FM i Opština Ljig

Glavni i odgovorni urednik deo forografija i tekst:Peđa Filipović

fotoreporter:Željko Stevanović

Producent:Dejan Petrović