Jesen je krcata vinskim mani- festacijama (Oplenačka berba, Vrša- čka, Aleksandrovačka, Karlovačka, Sme- derevska jesen, Dani vina u Irigu ….), pravo vreme da se puno govori o vinu, još više se pazari i ponešto novo o vinu nauči.
Jedna stara rimska poslovica kaže: „Da bi upoznao jedan narod sedni za njegov sto, probaj njegovu hranu i pij njegovo vino, onda ćeš upoznati kakvi su ti ljudi“.
Srbija se polako i nenametljivo pozicionirala kao zanimljiva vinska destinacija, uz tradicionalnu gastronomiju podneblja koja je neophodna za razvoj vinskog turizma izdvajaju se i tri vinska regiona: Vojvodina, centralna Srbija i Kosovo, u okviru kojih su dvadeset dva rejona, odnosno sedamdesetsedam vinogorja koji svako svojim specifičnostima nudi bogatstvo različitosti i atraktivnosti.
Prepoznavajući nove tendencije u turističkom svetu gde se sve više vremena provodi u prirodi i gde sve veći broj ekskurzija različitog tipa traži da se vrati nečemu iskonskom, turistički proizvod koji objedinjuje kompletnu eno-gastro ponudu postaje sve popularniji. U tom smislu vinski putevi postaju veoma važna karika ruralnog turizma i jedan od važnih podsticaja za razvoj prvenstveno malih vinara.
Vinska kultura, kako je tumače stručnjaci i teoretičari za ovu oblast nije ništa drugo već – negovana, usavršena i civilizovana potrošnja vina. Ona se ne meri količinama ispijenog vina već predstavlja usvajanje određenih znanja i postupaka iz oblasti vinogradarstva, vinarstva i ugostiteljstva. To podrazumeva znanja o vinovoj lozi, njenoj pojavi na Zemlji i na našim prostorima, poznavanje proizvodnje vina, podele vina po boji, sadržaju šećera, svesnost razloga konzumiranja vina, serviranje vina ( čaše, temperatura vina, dekantiranje), slaganje vina i hrane, kao i sam ritual za stolom. Tu spada i vokabular za opisivanje senzornih karakteristika vina i poznavanje uloge vina u savremenom poslovnom svetu.
Dalek je i snažan mit o vinu a poznavanje tih legendi, svakako, jednako snažno dopunjuje vinsku kulturu svakog onog ko pije vino. – »U vinu je istina«. Bahus ili Dionis, zavisno od rimske ili grčke mitologije. Istine i legende o vinu se prepliću već vekovima. Kažu da je Dionis, Bog vina, jedini od dvanaest bogova, koji je sedeo, sa desne strane Zevsove, imao privilegiju da svake godine, u mesecu septembru, siđe sa Olimpa, projuri kroz vinograde i svrati u domaćinske podrume. Napije se vina, a ono najbolje ponese sa sobom, kao dar ostalim bogovima. Za Noja, jedni kažu, da se napio vina i tako ohrabren, spasio se potopa. Drugi kažu, da je Noje, posle potopa, prvi zasadio lozu i pio njene opijajuće sokove, a kako je neiskusan bio, često se opijao.
Bilo kako bilo, istina je da se loza, grožđe i vino, sreće gotovo u svim zemljama i na svim meridijanima, a doživljaj uz vino postaje životni stil.
Svi putevi vina vode u Topolu….
Vinarije oplenačkog kraja bogatije su za još jednu degustacionu salu. Sredinom Oktobra svojim posetiocima u okviru vinske ponude, Vinarija Arsenijević uvrstila je i prostor-degustacionu salu. Danas Podrum vina Arsenijević iz Vinče, za proizvodnju svojih vina koristi oko 11 ha vinogada, zasađenih visokokvalitetnim sortama grožđa, sovinjon, šardone, kaberne sovinjon i hamburg. Godišnja proizvodnja vina je za sada 19.000 boca sa tendencijom rasta na kratkoročnom planu do 30.000.
Plan koji su imali u 2014.godini su i ostvarili , u svoj asortiman uvrstili su roze , sovinjon, šardone i crveno vino – merlo. Sredinom 2016.godine su redizajnirali etikete i promenili boce ali kvalitet i kvantitet je ostao isti.
Vina iz ove sve popularnije vinarije prisutna su na tržištima Srbije, Crne gore i BiH.
„U toku 2016.godine do danas, učestvovali smo na sajmovima vina u Kragujevcu, Topoli kao i na možda najvećem sajmu vina u Hotelu Zira u Beogradu, gde je učešće uzelo 50 vinarija.“ izjavila je za naš časopis Katarina Arsenijević.
Vlasnik vinarije je Nemanja Arse- nijević, možda i najmlađi vlasnik svih vinarija na Balkanu, definisao je svoje poslovanje: „Naša vina polako pronalaze svoje mesto kod potrošača istančanog ukusa, a naša misija je da prozivodimo kvalitetna vina u kojima se uživa svim čulima“.