Sokolsko društvo u Topoli osnovano je 21.2.1932. Od 1934 do 1935. društvo je osnovalo 7 seoskih četa. Sokolana društva bila je u konaku Karađorđevića. Na molbu sokolskog društva kralj Aleksandar naredio je da se konak preuredi u vežbaonicu društva. Društvo je prvi put učestvovalo na sletu u Sarajevu i potom u Zagrebu 1934. Kolo Srpskih Sestara u Topoli podarilo je društvu zastavu. Zastava je osvećena. (1) Sokolska župa Sarajevo priredila je 1934. slet na Vidovdan, povodom 25-godišnjice postojanja. U Izveštaju je istaknuto : „Početkom juna kao prve započele su sokolske priredbe pokrajinskog sleta u Sarajevu, a sa štafetom iz Sarajeva na Oplenac, kamo su doneli Sokoli baklju zahvalnosti, koja je upalila večnu luč nad grobom kralja Petra I. Zahvalno Sokolstvo tim aktom iskazalo je večno poštovanje i duboku zahvalnost kralju, koji se borio puškom u ruci za slobodu naroda. Sa kresom i gubom iz čorkovačke planine, gdje je četovao Petar Mrkonjić, izazvali su iskru koja je upalila baklju i koja je projurila put u dužini od 355 kilometara za 17 časova i 35 minuta do groba kralja.

(Sokolski dom-Karađorđev konak u Topoli)

Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do kraljevog groba na Oplencu. Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralja Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. O tome su pisali u „Sokolskom glasniku“. Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzotom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje . Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralja. Nad grobom u tišini,prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je : „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapaljenom vatrom naših srdaca.