Porodica je prirodno okruženje za rast i razvoj deteta. U porodici dete raste,  usvoja znanja i veštine,  oblikuje se kao ličnost  i priprema za aktivan život i  osamostaljivanje.

Nabolje je kada dete živi u svojoj biološkoj porodici koja zadovoljava sve njegove potrebe. Međutim, u nepovoljnim okolnostima, kada biološka porodica ne funkcioniše na način da je dete u njoj adekvatno zbrinuto, ili porodica ne postoji (zbog smrti roditelja, napuštanja deteta odmah po rođenju i sl.)-drugo najbolje ređenje je hraniteljstvo.

Između ova dva koncepta porodice postoje određene sličnosti i  razlike:

• U biološku porodicu dete stiže rođenjem. Veza saroditeljima počinje odmah po rođenju, a moglo bi se reći i ranije, dok je još u majčinom stomaku. U hraniteljsku porodicu dete ne dolazi rođenjem, I mada nekad dolazi na veoma ranom uzrastu (slučajevi beba ostavljenih u porodilištu), hranitelj najčešće ne zna  prošlost deteta. Ove činjenice su u vezi sa načinom prilagođavanja deteta-dok u biološkoj porodici dete raste od rođenja, u hraniteljskoj porodici detetu treba pomoći da se prilagodi na novu sredinu, osobe, novu  školu.
• Biti roditelj je jedan je od najsloženijih i najzahtevnijih poslova sa kojima se srećemo u životu. Za roditeljstvo ne postoji priprema u vidu obuke.  Činjenica da smo odrasli u nekoj porodici, ne znači da sve znamo o roditeljstvu, Za razliku od roditeljstva, za hraniteljstvo postoji obuka, gde hranitelji usvajaju znanja i veštine neophodne za izazove u odgajanju dece. Hraniteljska porodica u okviru propisane procedure mora da stekne opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom i dobi je odgovarajuću potvrdu Centra za socijalni rad.
• I roditelji i hranitelji preuzimaju neposrednu brigu o detetu,  staraju se o njegovom razvojnim potrebama, zdravlju, vaspitanju i obrazovanju. Odnos između deteta i hranitelja u svakodnevnom životu trebalo bi da u najvećoj mogućoj meri odgovara odnosu dete – roditelj.
• Sa biloškim roditeljima deca dele zajedničko poreklo, porodično prezime I zajedničko poreklo, važne odrednice identiteta Dete na hraniteljstvu ima različito prezime I poreklo u odnosu na hranitelja, a izazov za hranitelja je zadatak da očuva lični i porodični identitet deteta.
• Hranitelji se moraju upoznati sa prošlošću deteta koje dolazi u porodicu. Pre toga je dete bilo kod roditelja, drugih hranitelja ili u instituciji. Veoma je važno da se hranitelj upozna sa prošlošću deteta (istorija lečenja, fizička i razvojna obeležja deteta, razlozi izdvajanja iz porodice…), kako bi detetu mogao da odgovori na brojna pitanja i adekvatno zadovolji detetove razvojne potrebe.
• Roditeljstvo je celoživotna veza, nema privremeni karakter. Dete tj. mlada osoba iz biološke porodice odlazi kada se osamostali ili zasnuje svoju porcu. Hraniteljstvo je privremeni oblik brige o deci, vremenski ograničeno. Deca se vraćaju u svoje biološke porodice, osamostaljuju ili bivaju usvojena.  Ova iskustva separacije teško padaju hraniteljima I deci na smeštaju, a zadatak hranitelja je da pripreme dete  I daju mu ‘’psihološku dozvolu’’ za odlazak iz hraniteljske porodice.
• Odgovornost za dete se razlikuje kod roditelja i hranitelja. Dok je za svoje dete odgovoran roditelj, u hraniteljstvu je odgovornost podeljena na način da hranitelj postaje deo tima koji brine o detetu-pored stručnih radnika Centra za socijalni rad. Centra za porodični smeštaj, bioloških roditelja i/ili staratelja.

Iz navedenih sličnosti  i razlika proističe da je hraniteljstvo kompleksna, zahtevna I izazovna uloga. Hranitelji imaju više zadataka od biloških roditelja, posebno u vezi sa prošlošću deteta, pitanjima identiteta, podeljenom odgovornošću i zato je važno da se  pripreme za obavljanje svoje uloge kroz obuku  i sticanje kompetencija za svoj rad.

Autor teksta:Slavica Đurić Pavlović

fotografije :Peđa Filipović

medijski sadržaj broj:16

Naziv projekta:Vratimo osmeh deci bez roditeljskog staranja

Glavni i odgovorni urednik:Predrag Filipović

Nosilac projekta:Medijska kuća I FM Topola, portal NOVINicE