Piše: Maja Đorđević

Fotografija: Youtube screenshot

Entoni Bordejn bio je poznati američki kuvar i jedna od najuticajnijih TV ličnosti. Njegove reportaže pratili su i oni kojima kuvanje nije profesija, hobi ili radnja koju obavljaju sa uživanjem. U čemu je mala tajna ovog velikog majstora, pitate se vi?

Bordejnovi dokumentarci predstavljaju portrete. Mnogo više nego puko upoznavanje gledaoca sa nacionalnom kuhinjom jedne zemlje ili regiona. Portrete same države i njenih stanovnika. Ne one naslikane “u ulju”, uštogljene, već pojedinaca iz naroda, naizgled nasumično izabranih.

Neka mi oproste Mira Adanja Polak i Tanja Peternek Aleksić, čiji rad izuzetno cenim, ali tek prilikom Tonijevih intervjua videla sam kako izgleda “sav normalan svet”.

Otvoreno je govorio o svojim slabostima, manama i teškim periodima. O tome kako je uspeo da napusti svet droge… ili kako je olako igrao na kartu svog talenta, pa bi često dobio otkaz zbog neodgovornog ponašanja… Ili kako je prvi put imao uredno plaćenu kiriju i ratu za kreditnu karticu tek sa 40 i kusur godina. Tada je napokon sa knjigom “Poverljivo iz kuhinje” zaradio dovoljno da podmiri sve dugove..Ili da se tek u 50oj osećao spremnim i dovoljno zrelim da ima dete…

Pričao je toliko otvoreno, da je pre početka svake epizode koju je snimio, imao nebrojeno upozorenja na sadržaj, iako ničeg seksualno eksplicitnog nema u njima…

Zbog takvog stava sagovornici su osećali slobodu i sigurnost, pa bi bez ustezanja pričali o sebi. Pomagao im je da prenesu svoja životna iskustva prosto time što je dozvoljavao da budu ono što jesu. Bez osuđivanja. Uz to, hteo je da pokaže koliko svaki pojedinac vredi. Perači sudova, dadilje, konobari, pomoćni kuvari, trgovci. Nabrojala sam zanimanja, a ako odgledate ijedan kadar koji je snimio, upoznaćete ljude. Od krvi i mesa. Kao što smo vi i ja. Njihove snove, način na koji provode slobodno vreme. O čemu razmišljaju? Zašto rade to što rade?

Bio je “il capo di tutti capi” za “podizanje roletni” i rušenje zidova sačinjenih od predrasuda. Zidova koje postavljamo između nas i drugih.

Da znate, pregrade su neophodne. Nećete sigurno dozvoliti drugima da vas “truju” melanholijom, pesimizmom i hronično lošim raspoloženjem. Ali svim odraslim ljudima je neophodna “restauracija” u jednom trenutku. Jer preispitavanje granica koje ste postavili je način da promenite pogled na svet, a samim tim i uskrsnete za života.

Pozivam vas da odgledate barem jednu epizodu “PARTS UNKNOWN” ili “RAW CRAFT”… Ako ne primetite isto što i ja, tražite dalje sredstvo za razbijanje zidova… Mada možete da dozvolite i da “to nešto” nađe vas…