Od prvog refleksnog osmeha koji se počinje razvijati u stomaku, do osmeha izazvanog emocijama, osmeh je važan za razvoj, a kako su naučnici dokazali i za sveukupno zdravlje.

Zvuči neverovatno, ali naučnici su dokazali da se deca smeju do 400 puta na dan (najviše između pete i šeste godine), a odrasli oko 17 puta dnevno. Kada se smejemo, ceo organizam se pokreće, uzimamo mnogo više kiseonika, raste nam krvni pritisak, jača imunitet, podstiče se lučenje hormona rasta, a mozak oslobađa hemijsko jedinjenje endorfin koje je zaslužno za naše zadovoljstvo. Poznata je činjenica da se dobra i pozitivna energija zadržava još 45 minuta posle prestanka smejanja.

U današnje vreme, puno stresa, trebalo bi sa decom da provodimo što više vremena u igri, da im omogućimo više razloga za smeh i time razvijemo i emocionalnu inteligenciju.

Osmeh je obeležje dobrog zdravlja i normalnog razvoja, pa nisu naši stari bez razloga govorili da je smeh lek protiv bolesti. Zato se u mnogim zemljama počelo sa primenom tzv. ”komikoterapije“ gde lekari-klovnovi zasmejavaju decu i time ne samo da doprinose lečenju nekih bolesti, već i decu oslobađaju straha i nepoverenja, pogotovo kada su duže hospitalizovana.

Dakle, smeh je najbolji lek za decu i ona od njega rastu! Zato, jedan osmeh molim!

Osmesi sa fotografija su nastali u Veneciji kada je naša ekpedicija bila u obilasku ovog drevnog grada i to nekoliko dana pre najvećeg poplavnog talasa. Veneciju je 14.novembra 2019.godine  pogodio drugi najveći talas plime u istoriji. Voda je preplavila Trg svetog Marka, ali i kafiće, prodavnice, hotele. Veneciju čini više od 100 ostrva unutar lagune kraj severoistočne obale Italije.

U maratonu je učestvovalo preko 30000 takmičarki i takmičara iz svih delova sveta.

Ono što je nama ostavio najveći utisak a odnosi se na venecijanski maraton, svakako osim ambijenta i činjenice da je ovim gradom kroz istoriju prošlo stotine miliona ljudi, su osmesi. Spokojstvo i radost posetilaca uzrasta od 5 do 95 godina. O osmesima bismo mogli da vam pišemo hiljade rečenica ali naše fotografije govore i više od toga.

Tekst i fotografije: Peđa Filipović