Nova godina je praznik koji se slavi širom sveta kako bi označio početak nove kalendarske godine. Ovaj praznik obično pada 1. januara, prema gregorijanskom kalendaru, koji je najčešće korišćeni kalendar u svetu.
Slavlje Nove godine obuhvata različite tradicije i običaje u zavisnosti od kulture i regiona, ali neki od zajedničkih elemenata uključuju:
- Proslave: Mnogi ljudi dočekuju Novu godinu organizovanjem zabava, proslava i vatrometa. Ove proslave mogu biti javne, kao što su gradski dočeci, ili privatne, u okviru porodice i prijatelja.
- Novogodišnje odluke: Mnogi ljudi koriste ovaj period kako bi postavili ciljeve i doneli „novogodišnje odluke“ za narednu godinu. To su obično rezolucije koje se odnose na lični razvoj, zdravlje, radne ciljeve ili promene u životnim navikama.
- Praznična hrana: Obroci tokom dočeka Nove godine često su posebni, a mnoge kulture vezane za ovaj praznik imaju specifične tradicionalne jela.
- Simbolički običaji: Različite kulture imaju različite simbole i običaje koji se vezuju za Novu godinu, uključujući srećne amajlije, piće za toast, ritualno čišćenje domova i slično.
- Polnoćka: Doček Nove godine često kulminira odbrojavanjem do ponoći, kada ljudi dočekuju tačan trenutak prelaska iz stare u novu godinu.
Nova godina je vreme radosti, slavlja i refleksije. Ljudi širom sveta koriste ovaj trenutak da obeleže završetak jedne i početak druge godine, nadajući se boljoj i srećnijoj budućnosti.
Prvi koji dočekuju Novu godinu su ljudi koji žive na ostrvima u Tihom okeanu i nekim delovima Polinezije. Ostrva kao što su Kirit u Grčkoj i Bakerova ostrva u Tihom okeanu su među prvim mestima gde počinje slavlje Nove godine zbog njihove geografske pozicije i vremenskih zona.
Kirit, deo grčkih ostrva, nalazi se u vremenskoj zoni UTC+2, što znači da je vreme na ovom ostrvu napred u odnosu na mnoge druge delove sveta. Ova pojava se često koristi u marketinške svrhe, i Kirit postaje jedno od prvih mesta gde se širom sveta slavi početak Nove godine.
Nakon Krita, slavlje se nastavlja duž različitih vremenskih zona, pri čemu se Nova godina postepeno dočekuje u svim delovima sveta.
Novogodišnja jelka je tradicionalni simbol prazničnog perioda tokom Nove godine, posebno u zapadnom svetu. Jelka je centralni deo novogodišnjeg ukrašavanja domova i javnih prostora, donoseći radost i atmosferu prazničnog duha. Evo nekoliko ključnih aspekata vezanih za novogodišnje jelke:
- Ukrasavanje: Jelke se tradicionalno ukrašavaju raznobojnim kuglicama, trakama, zvezdama, šarenim lampicama, ukrasima u obliku anđela, zvona, čizama, šišmiša i drugih prazničnih simbola. Na vrhu jelke se obično postavlja zvezda ili anđeo.
- Lampice: Postavljanje svetlećih lampica na jelku je tradicija koja potiče od sredine 19. veka. Lampice se koriste kako bi se stvorila topla i svečana atmosfera.
- Božićni pokloni: Jelka je često postavljena kao deo tradicije razmene poklona tokom praznične sezone. Pokloni se postavljaju ispod jelke, a porodica ih otvara obično na Božić ili na Dan Božića.
- Veštačke i prave jelke: Ljudi mogu birati između veštačkih i pravih jelki. Veštačke jelke su često praktičniji izbor, jer se mogu ponovno koristiti iz godine u godinu. S druge strane, neki preferiraju miris i autentičnost pravih jelki.
- Javne jelke: Javni prostori u mnogim gradovima širom sveta ukrašavaju velike jelke kao deo prazničnih dekoracija. Ove jelke često postaju središnje tačke gradskih proslava i manifestacija tokom praznične sezone.
Jelka simbolizuje radost, toplinu, zajedništvo i radost praznične sezone, i postaje centralni element u proslavama Nove godine i Božića širom sveta.
tekst i foto:P.F