PROJEKAT:”VESTI ZA LAKŠI I LEPŠI ŽIVOT OSI”
Svakog 10. oktobra obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovaj datum je ustanovljen 1992. godine na inicijativu Svetske Federacije za mentalno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije. Cilj obeležavanja ovog značajnog datuma je promocija mentalnog zdravlja, podizanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja za pojedinca i društvo u celini, kao i podsticanje ulaganja u prevenciju i lečenje mentalnih oboljenja. 
Mentalno zdravlje podrazumeva skladan odnosu samoj ličnosti, u emocionalnom,intelektualnom i socijalnom smislu. Ono utiče na to kako ljudi misle, osećaju i deluju. Dobro mentalno zdravlje pomaže nam da se nosimo sa stresom, donosimodobre odluke i izbore izbore, ostvarujemo lične ciljeve, razvijajamo zdrave odnose sa okruženjem.Mentalne bolesti i mentalni poremećaji, predstavljaju širok dijapazon mentalnih stanja, koji nastajuonda kada dođe do značajnih izmena u mišljenju, raspoloženju i ponašanju osobe, kada dovedu do konstante neprijatnosti i zabrinutosti, kao i problema u funkcionisanju na privatnom, profesionalnom i socijalnom planu.
Istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja pokazuju da skoro milijardu ljudi na našoj planeti ima neki mentalni poremećaj. To znači da postoji veliki broj ljudi u svetu koji se bore sa mentalnim stanjima kao što su depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj, pormećaji ličnosti, psihoze itd. Pandemija COVID-19 doprinela je povećanoj prevalenciji osoba sa mentalnim poremećajima i ostavila dugoročne posledice po mentalno zdravlje stanovništva.
Jedan od najčešćih mentalnih poremećaja – depresija je drugi vodeći uzrok invaliditeta u svetu. U Srbiji, prema istraživanju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje oko 9% stanovništva pati od depresije, a samo trećina od njih potraži stručnu pomoć.Anksioznost je takođe jedan od čestih mentalnih poremećaja; u Srbiji se javlja kod 6-7 % stanovnika. Od bipolarnog poremećaja pati oko 1,2% stanovništva u Srbiji.
Osobe sa invaliditetom, kao posebno osetljiva i ranjiva društvena grupa, u većem su riziku od opšte populacije kada je reč o narušenom mentalnom zdravlju. Međutim, pitanje povezanosti invaliditeta i mentalnog zdravlja osobe i dalje je nedovoljno istraženo i objašnjeno.
Veća izolacija i isključenost osoba sa invaliditetom, otežan ili ograničen pristup zdravstvenim uslugama i uslugama socijalne zaštite, nedovoljna mogućnost upotrebe savremenih tehnologija u cilju adekvatnog informisanja, obrazovanja i komunikacije, samo su neki su problema koji pogađaju osobe sa invaliditetom, a koji imaju uticaja na mentalno zdravlje.
S druge strane, invaliditet bi mogao doprineti pojavi mentalnih teškoća kao rezultat doživljenog iskustva osobe s invaliditetom. Život sahroničnom bolešću, senzornim ili telesnim oštećenjem, dugotrajnom onesposobljenošću može doneti niz dodatnih opterećenja uključujući rizik od pogoršanja zdravlja, promene u načinu života, stigmatizaciju, smanjenu socijalnu podršku, socijalnu izolaciju i diskriminaciju. Verovatnoća da će osobe sa invaliditetom doživeti socijalne prepreke i smanjenu društvenu mobilnost je veća nego kod osoba iz tipične populacije. Istraživanja koja su se bavila ulogom stresa u mentalnom zdravlju ukazuju ds stres doprinosi različitim negativnim ishodima u životu osoba sa invaliditetom, odnosno da je ključna prepreka psihološkog blagostanja.
Kako prepoznati probleme mentalnog zdravlja?
Promene u načinu na koji se osoba ponaša, kako se oseća i razmišljapredstavljaju znake potencijalnih problema mentalnog zdravlja. Neki od simptoma koji ukazuju na probleme mentalnog zdravlja su:
- Gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti
- Nedostatak motivacije i energije
- Doživljavaj tuge, depresivnog raspoloženja ili osećanja praznine
- Emocionalni izlivi
- Osećaj teskobe, anksioznosti, strepnja, zabrinutost
- Problemi sa spavanjem i promene u apetitu i ishrani
- Osećaj krivice ili bezvrednosti
- Zloupotreba supstanci
- Pojava samoubilačkih misli
Briga o sebi i razvoj odnosa sa drugima predstavljaju osnovu za dobro mentalno zdravlje. Briga o sebi znači da saosećamo i da se zauzimamo za sebe, pronalazimo smisao, izbegavamo samozavaravanja,definišemo svoje životne vrednosti i stavove, planove i ciljeva obzira da li osoba ima invaliditet ili nema. Aktinosti društva trebalo bi da budu usmerene na stvaranje okruženja u kome se mentalno zdravlje poštuje, neguje i unapređujei gde svako može da dobije zaštitu i pomoć u slučaju potrebe.
Autor teksta:Slavica Đurić Pavlović
medijski sadržaj broj:4
foto:https://thekimfoundation.org
Naziv projekta:“VESTI ZA LAKŠI I LEPŠI ŽIVOT OSI”
Glavni i odgovorni urednik:Predrag Filipović
Nosilac projekta:Medijska kuća I FM Topola, portal NOVINicE