Ви сте овде
Насловна > Наше приче > Занимљивости > Luna

Luna

Piše: Đurđevka Đorđević-Lazarević

Uprkos činjenici da je Mesec tamno nebesko telo, ustaljeni su izrazi kao što je na primer Mesečev sjaj. Ustvari, vidimo samo onaj njegov deo koji obasjava Sunce, tako da je sjaj ipak – Sunčev. Svakako, noćno nebo bez oblaka gde vidimo mesečinu je često prizor za uživanje. Razbija tamu, ponekad je orjentir, naučnicima je od davnina predstavljao izazov i težak zadatak, a često je inspiracija za pesnike, slikare, zanesenjake… Romantičan i mističan. Opevan je u mnogim pesmama. Možda baš zato što je jedini Zemljin satelit i jedino nebesko telo koje tako jasno vidimo, pa eto tu je, o čemu ćemo drugom… Da ih ima više ne bi bili tako “dragoceni”. Pitam se, da Jupiter ili Saturn možemo videti izbliza i da nas svake noći podsećaju na svoje postojanje, da li bi se i za njih našlo mesto u pesmama? Verujem da će buduće generaicije ako budu imale pristupačniji pogled nekom novom tehnoligijom, bar Saturnov prsten uvrstiti u neku umetnost budućnosti.

Mesečev (Sunčev!) sjaj je poseban. Uvek drugačiji, uvek romantičan, samo treba pogledati… ali nekim drugim očima… Onim posebnim, koje progledaju kada se isključe ekrani… Nekada nas iznenadi pa ga jasno ugledamo preko dana. Prirodne sile su davno “rešile” da nam bude verni pratilac, i za sada ga imamo, “naš je”.

Ko bar jednom kao dete nije poželeo da otputuje baš na Mesec…?

  

Fotografije: Peđa Filipović/Arhiva NOVINicE

Zanimljivosti o Mesecu

  • Zemlja ima samo jedan mesec – stenovito mesto, otprilike četvrtina veličine Zemlje i prosečne udaljenosti oko 400.000 km. Mesec se može videti golim okom većinu noći dok prati svoju 27-dnevnu orbitu oko naše planete.
  • Velike su šanse da, kada zamislite noćno nebo, jedna od prvih stvari koja vam padne na pamet je da Mesec „blista“ u tami. Mesec je oduvek imao posebno mesto u našim zamislima i u svakodnevnom životu.
  • Nije čudo što smo fascinirani. Mesec je jedini prirodni satelit na Zemlji i onaj koji možemo lako da vidimo većinu noći.
  • Zašto izgleda kao da Mesec menja oblik? Sa Zemlje, moglo bi izgledati kao da Mesec menja oblik svake večeri – od sićušne klizačice do polumeseca do punog meeseca i opet natrag. Ono što se zapravo događa je da iz našeg mesta na Zemlji vidimo različite delove Meseca osvetljene Suncem dok Mesec putuje u svojoj orbiti.

Ova grafika (NASA) prikazuje svih osam faza Meseca koje vidimo kada Mesec pravi kompletnu orbitu oko Zemlje otprilike svake četiri nedelje. (NASA / JPL-Caltech)

  • Dok mesec putuje oko Zemlje, različiti delovi njega osvetljavaju Sunce. Promene u pojavi Meseca iz našeg pogleda na zemlju nazivamo faze meseca ili meseče mene.
  • Da li zapravo postoji „tamna strana“ Meseca?

Ne. Mesec se okreće na sopstvenoj osi istom brzinom kojom kruži oko Zemlje. To znači da uvek vidimo istu stranu Meseca iz našeg položaja na Zemlji. Strana koju ne vidimo dobija toliko svetla, pa je tačniji naziv za onaj deo Meseca “daleka strana”.

  • Kako se formirao Mesec?

Naučnici veruju da se Mesec formirao rano u istoriji Sunčevog sistema posle Zemlje i da je predmet veličine Marsa razbio jedan o drugi. Udarac je poslao delove Zemlje i udarne glave u svemir, koji su gravitacijom izvukli zajedno, stvarajući Mesec.

  • Kako proučavamo Mesec?

Pre više hiljada godina ljudi su crtali slike kako bi pratili promene Meseca. Kasnije su ljudi koristili svoja opažanja o Mesecu da bi napravili kalendare.

Danas proučavamo Mesec pomoću teleskopa i svemirskih letelica. Na primer, NASA-in Lunar Reconnaissance Orbiter kruži oko Meseca i šalje merenja od 2009. godine.

  • Mesec je jedino drugo planetarno telo koje su ljudi posetili. 20. jula 1969. astronauti NASA-e Neil Armstrong i Buzz Aldrin bili su prvi ljudi koji su zakoračili na prašnjavu površinu Meseca. Sledilo je još deset američkih astronauta. Prikupili su stotine kilograma uzorka lunarne zemlje i stena, obavili eksperimente i instalirali opremu za naknadna merenja.

Astronaut Buzz Aldrin postavio je nekoliko naučnih eksperimenata dok je bio na površini Meseca tokom istorijske misije Apollo 11.

Srpski naučnici Dr Slavoljub Vujić i inženjer Milojko Vucelić bili su tim koji je učestvovao u izradi broda za astronaute koji su zakoračili na Mesec.

  • Šta znamo o Mesecu?

Danas znamo da je Mesec prekriven kraterima, kao i prašinom i krhotinama kometa, asteroida i uticaja meteoroida. Znamo da Mesečeva tamna područja, koja se nazivaju maria – što je latinski naziv za mora – nisu zapravo mora. Umesto toga, to su krateri koje je lava prolila pre više milijardi godina. Znamo da Mesec nema gotovo nikakvu atmosferu i otprilike jednu šestinu Zemljine gravitacije. Čak znamo da ima prilično smrznute vode nagomilane u kraterima.

Izvor podataka: NASA

  • I da ne zaboravimo pravopis:

Imena nebeskih tela i sazvežđa pišu se velikim početnim slovom prve reči: Mesec, Zemlja, Mlečni put, Veliki medved, Halejeva kometa, itd. Ukoliko se imenice zemlja, sunce i mesec koriste kao zajedničke imenice, pišu se malim slovom: Ceo dan smo šetali po suncu. https://www.najstudent.com/blog/kako-pisativelika-i-mala-slova-prvi-deo-290

Velikim slovom piše se Mesec kad znači ime nebeskog tela.
Malim slovom mesec piše se kad znači mesečina, ili pratilac planete uopšte: ne kuju se konji po mesecu (kad nema mesečine, kad se ne vidi), svi Jupiterovi meseci.
Mesečeve mene takođe se pišu malim slovom: pun mesec, mlad mesec, polumesec.
Malim slovom piše se mesec kad znači kalendarski mesec ili medeni mesec.
I u izrazu jede se kao mlad mesec koji znači ljuti se i slabi. https://kakosepise.com/rec/mesec-ili-mesec/

Fotografije: Peđa Filipović/Arhiva NOVINicE

Neko je razmišljao o “Luna

Ostavite odgovor

Top