Piše: Milica Vasiljević

Fotografija: Youtube screenshot

Besmisleno je da prepričavam ovaj film. Postoji sasvim dovoljno sinopisa i trejlera koji vas mogu uvesti u radnju filma. Prosto urađen je po maestralnoj istoimenoj knjizi Viljama P. Janga, i na najtananinji način dočarao je smisao vere u Sveto Trojstvo, verovali vi ili ne?! Veru u momenat kada slučajnost prestaje da postoji, kada je sasvim logično da se sled nekih događaja niže sa razlogom. Sećate li se onih knjiga koje smo kao deca čitali, priče sa dva kraja? Naizgled poznata priča o „Alisi u zemlji čuda“ mogla je imati sasvim novi epilog, ako ste tokom čitanja sledili uputstva o „preskakanju“ određenih stranica, ukoliko ste te izbore pravili ličnim izborom i (znati)željom. Nekako je upravo to i poenta radnje ovog filma. Nema slučajnosti, prosto nekad smo (ne)svesno napravili određeni izbor i on je u budućnosti odredio naš životni tok. Možda smo mogli izabrati drugačije. Sigurno jesmo. Ali nismo. I ne možemo nazad (vremeplov još nisu izmislili). Možemo samo da prihvatimo ono što nam je neki „stari“ izbor predstavio u punom svetlu. Na dobro ćemo se lako navići, problem nastaje kada je, naizgled, loša priča rezultat tog izbora. Što joj se više opiremo, više će nas moriti. Samo je trebamo što pre prihvatiti na neki pozitivan način, uočiti tu malu svetlu tačku na kraju tunela i čvrsto verovati da je to željeni izlaz iz mraka. Onda sve dobija sasvim drugi smisao, i naša borba je jača i poletnija. Shvatićete to kada odgledate scenu ovog filma sa vrtom i ružičnjakom. Ali da vam ne otkrivam radnju, neka to bude vaš sledeći filmski izbor.