Ви сте овде
Насловна > Друштво > Istinita priča o skidanju kapije pred Đurđevdan

Istinita priča o skidanju kapije pred Đurđevdan

Danas je sveti Đorđe, u mnogim krajevima ova svetkovina nije samo prilika za versko obeležavanje, već i za oživljavanje bogate tradicije koja prati ovaj praznik. Jedan od najživopisnijih običaja vezanih za Đurđevdan jeste skidanje kapija sa dvorišta devojaka za udaju, čiji gestovi su nekada označavali interesovanje mladića za određenu devojku.

Generacijama unazad, skidanje kapija bilo je simbol udvaranja i poštovanja prema potencijalnoj budućoj supruzi. Momci bi tokom noći, hrabro i diskretno, uklanjali kapije sa dvorišta devojaka koje su im bile simpatije, stavljajući do znanja njihovim roditeljima da su zainteresovani za njihovu kćerku. Iako su ovi običaji danas retkost ili tek deo folklorne tradicije, njihova simbolika ostaje snažna, podsećajući nas na važnost poštovanja prema prošlim vremenima i tradicijama.

Upravo ova praksa skidanja kapija postaje fokus naše priče, istražujući njeno poreklo, značenje i uticaj na savremeno društvo. Kroz intervjue sa lokalnim stanovništvom, analizu folklornih predanja i priča o iskustvima iz prošlosti, istražujemo kako se ova tradicija održava i kako doprinosi očuvanju duha zajedništva i poštovanja prema prošlim generacijama. Sveti Đorđe ne samo da nas podseća na naše korenje, već i na važnost čuvanja tradicija koje čine našu kulturu bogatom i raznovrsnom.

Noć pred Đurđevdan-avantura skidanja kapije

U tihoj noći bez meseca, dok su zvezde obasjavale tamno nebo, jedno  šumadijsko selo pokraj Topole, oživelo je duhove prošlosti. Sinoć je bila noć uoči Đurđevdana, svetkovine posvećene Svetom Đorđu, ali i prilika da se ožive drevni običaji koji su krasili ove svečane dane.

U srcima tri mladića, hrabrost i uzbuđenje mešali su se dok su koračali kroz mračne uličice sela. Noć je bila tiha, samo povremeno prekidana šumom lišća  i cvrkutom noćnih ptica. Ali uprkos tamnoj tišini, ovi mladići su bili vođeni nevidljivom snagom tradicije, sa namerom da ožive stari običaj skidanja kapija sa dvorišta simpatije.

Uprkos maloj količini straha da ih ne vide , odlučno su koračali ka kući u kojoj živi simpatija jednog od njih, spremni da ostvare svoju misiju. Njihov korak bio je ne samo izraz udvaranja, već i poštovanja prema starim običajima koji su nekada označavali interesovanje za buduću devojku.

Dok su se približavali cilju svoje avanture, u vazduhu je visila tiha napetost iščekivanja. Hoće li uspeti da ostvare svoj cilj u skladu sa tradicijom, ili će noć bez meseca biti svedok njihovog neuspeha? To ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno – njihova avantura nosi sa sobom duh prošlosti i čuva tradiciju kao deo svoje baštine.

Stigli su do kuće u kojoj je živi devojka. Dok su se lagano približavali dvorištu, srca su im ubrzano kucala, a adrenalin je prožimao njihova tela. Osećali su se kao junaci drevnih priča, spremni da ispišu svoju sudbinu pod zvezdanim nebom, ne sluteći da pišu sopstvenu priču koju će pamtiti i prepričavati.

Tiho su se prišunjali kapiji, odlučni da je skinu i tako pokažu svoje simpatije. Šapatom i gestikulacijom su komunicirali, zadržavajući dah, pažljivo su počeli da rade na  skidanju kapije, pazeći da ne probude nikoga u kući. Mesec ih nije osvetljavao, ali su osećali kao da ih prati svetlost zvezda koje su blistale na nebu.

Nakon nekoliko napetih trenutaka, kapija se napokon srušila, lagano praveći tihi šum dok je dodirivala zemlju. Mladići su se okrenuli jedan drugom sa osmehom zadovoljstva na licima, osećajući se kao da su osvojili svet. Ali njihova avantura još nije bila gotova – tek su započeli svoju misiju.

Nakon što je kapija tiho pala na zemlju, mladići su se na trenutak zagledali u nju, razmišljajući o sledećem koraku. Iako su delovali hrabro i odlučno, unutrašnji glasovi sumnje počeli su da im se javljaju. Da li su postupili ispravno? Da li će njihov postupak biti shvaćen kao romantičan gest ili kao neprimereno ponašanje?

Nekoliko trenutaka su stajali u tišini, dok su se mešali osećaji uzbuđenja, nesigurnosti i straha od mogućih posledica. Ali, u srcima su osetili da je važno slediti svoje srce i poštovati tradiciju koja je bila deo njihovog nasleđa.

Prošla je ponoć , mladići su hrabro nosili kapiju kroz selo, kilometar daleko. Koraci su im bili teški, ali odlučnost ih nije napuštala. Na kraju, vratili su na odredište – na nekoliko desetina metara od njene kuće.

Kapiju su pažljivo ostavili niz put, gde je stajala kao tihi svedok njihove noćne avanture. Položena u travi pored puta, kapija je dobila novu ulogu – postala je simbol hrabrosti  i poštovanja prema tradiciji. Dok su se mladići udaljavali, osvetljavani samo blagim svetlom zvezda, kapija je ostala kao nežan podsetnik na noć koja će zauvek ostati urezana u njihovim sećanjima.

I dok su koracima prelazili staze šumadijskog sela, mladići su znali da je hrabrost da se prati srce važnija od svih sumnji i nedoumica koje ih mogu obuzeti. Njihova avantura još nije završena – tek je započela.

Noćna avantura mladića uoči Đurđevdana ostaje kao živopisan prikaz hrabrosti, ljubavi i poštovanja prema tradiciji. Skidanje kapije kao simbol udvaranja nije samo gest romantike, već i odraz dubokog poštovanja prema prošlosti i običajima koji su nekada bili deo svakodnevnog života. Ipak, dok su mladići koračali ka svojim domovima, u vazduhu je visila neizvesnost – da li će njihova akcija biti shvaćena kao romantičan gest ili kao neprimereno ponašanje? Mogućnost da će neko biti ljut zbog njihovog postupka dodaje dodatnu napetost ovoj priči, ostavljajući otvorena vrata za različite ishode.

Danas je rešena misterija kapije koja se “neočekivano” pojavila pored puta, a mladići su javili bratu devojke gde se nalazi.

Prema istinitom događaju koji se desio 05 i 06.05.2024.godine.

Ostavite odgovor

Top