Moramo naučiti istoriju da nam se greške ne bi ponavljale

Pre dve godine imao sam čast da u svojoj radijskoj emisiji ugostim NJ.K.V. princa Vladimira i pisca Milana Bogojevića. Povod je bila promocija knjige „Atentat 1934.“ koja se na specifičan način bavi ubistvom kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju. Na Sajmu knjiga u Beogradu na štandu izdavačke kuće „Čuvari“ sreo sam se ponovo sa autorom knjige g.inom Milanom Bogojevićem gde je promovisao treće izdanje svoje knjige. Reč po reč i od spontanog razgovora dođosmo do jednog ozbiljnog intervjua.

Peđa Filipović: Gospodine Bogojeviću pre dve godine ste premijerno promovisali svoju knjigu kod nas u Topoli, danas ovde na Sajmu promovišete treće izdanja knjige. Čini mi se da je knjiga našla put to čitalaca?

Milan Bogojević: Mislim da jeste. Na stranu broj prodatih knjiga…Iskreno, koliko je knjiga prodato i ne znam jer sam se u startu odrekao autorskih honorara, pa i ne pratim brojke… Ono što je po meni merodavno jeste broj ljudi koji dolaze na promocije i broj ljudi koji mi se javlja što pozivima, štop porukama… To meni govori da su ljudi zainteresovani za ovu temu i da čitaju knjigu. Što se tiče spomenute promocije u Topoli, mislim da ću je zauvek pamtiti. Bilo je to jedno divno veče puno emocija. Ideja princa Vladimira je bila da premijerna promocija bude tačno na osamdesetogodišnjicu od ubistva kralja Aleksandra, tj. 9. oktobra 2014. Više od 200 ljudi bilo je prisutno te večeri u kulturnom centru Topole što je neverovatna posećenost kada se govori o promocijama knjiga u Srbiji.

Peđa Filipović: Da li danas znate koji su to čitaoci koji kupuju Vašu knjigu, oni koji se interesuju za istoriju ili više oni koji se interesuju za bezbednost?

Milan Bogojević: To je teško pitanje, možda najteže koje mi je neki novinar do sada postavio. Nisam nikada analizirao svoje čitaoce. Jedno je ipak očigledno, a to je činjenica da je način na koji sam pristupio ovoj temi specifičan i da intrigira širu čitalačku publiku, moja knjiga je prva koja se bavi atentatom na kralja Aleksandra kroz bezbednosnu prizmu.

Peđa Filipović: Promenili ste izdavača a čini mi se i da je knjiga dosta izmenjena?

Milan Bogojević: Nakon prvog izdanja ja nisam zastao i rekao „To je to“ idemo dalje, daj novu temu bitno je da se objavljuju knjige… A to su mi odmah nudili i nametali nove teme kao nešto što bi moglo biti komercijalno. Znao sam da ovaj slučaj ima još svojih tajnih rukavaca i neotkrivenih činjenica, te sam nastavio da istražujem i dalje. To je rezultiralo nizom novih informacija koje sam na sreću uspeo da objavim u novim izdanjima knjige.

Peđa Filipović: Interesantno je da se Vaš novi izdavač „Čuvari“ bavi izdavanjem uglavnom verskih knjiga. Otkud Vaša knjiga u njihovom izdanju?

Milan Bogojević: Izdavačka kuća „Čuvari“ se bavi objavljivanjem duhovnih sadržaja koji ističu širinu pravoslavnog pogleda na svet ali i podsećanjem na svetle istorijske primere. Direktor izdavačke kuće Dejan Pavlović je prepoznao da ovom knjigom ispravljamo jednu istorijsku nepravdu koju tek kada rasvetlimo i ispravimo možemo da sačuvamo od zaborava.

Peđa Filipović: Ovih dana na televiziji „Studio B“ emituje se i Vaš dokumentarni film sa istim naslovom kao i knjiga „Atentat 1934.“. Neverovatno zvuči činjenica da je to prvi srpski (jugoslovenski) film koji se bavi ubistvom kralja Aleksandra. Ipak prošlo je više od osamdeset godina!?

Milan Bogojević: Nedugo nakon promocije u Topoli, režiser Slobodan Čulić i ja krenuli smo u realizaciju INTERVJU SA PISCEM MILANOM BOGOJEVIĆEM: društvo // 5 tada pomalo ambicioznog projekta da snimimo prvi srpski dokumentarni film o ubistvu kralja Aleksandra. Verujte, bio je to dug i nimalo lak posao. Dve godine kasnije film je bio završen i to u formi televizijskog serijala od šest epizoda od po 30 minuta. Trudili smo se da ne zaostajemo u pogledu kvaliteta za stranim produkcijama koje snimaju dokumentarne istorijske filmove. Imali smo dvadesetak izuzetno ekskluzivnih sagovornika, snimali na autentičnim lokacijama, uključili analize i pravili rekonstrukcije događaja… Serijal se još uvek emituje vikendom na „Studiju B“ a nakon televizijskog emitovanja izdaćemo i DVD.

Peđa Filipović: Da li stižete od velike predanosti ovoj temi da razmišljate o sledećoj knjizi, filmu…?

Milan Bogojević: Uveliko radim na novoj knjizi koja će biti skup interesantnih priča o zaboravljenim herojima, događajima i spomen obeležjima iz Prvog svetskog rata. Imam dosta ideja i ako se sve realizuju mislim da ćemo uspeti da na jedan drugačiji i moderniji način priđemo čitaocima i ostvarimo misiju ove druge knjige a to je da se vrate heroji na mesto koje im pripada. Kada to uradimo ne samo da ćemo ispraviti jednu ogromnu istorijsku nepravdu već ćemo imati šansu za bolju budućnost bez grešaka iz istorije. Znate, nekada se govorilo da ozbiljni narodi uče na najprestižnijim univerzitetima – Harvardu, Oksfordu i Kembridžu, a tragični Srbi na svojim greškama.

Peđa Filipović: Mnogi smatraju da istoriju treba ostaviti istoričarima a da narod treba da gleda u budućnost. Šta Vi mislite o tome?

Milan Bogojević: Mislim da sam vam na ovo pitanje već odgovorio u prethodnom odgovoru. Zato ću na ovo Vaše pitanje odgovoriti jednim citatom našeg nobelovca Ive Andrića: „Samo neuki, nerazumni ljudi mogu da smatraju i da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, da je sve ono što je čovek mislio i osećao i radio neraskidivo utkao u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti.“

Peđa Filipović: Mnogo Vam hvala na izdvojenom vremenu i nadam se da se uskoro vidimo u Topoli.

Milan Bogojević: Svakako. Hvala Vama Peđa i veliki pozdrav svim čitaocima „Novinica“.

Milan Bogojević je rođen u Zemunu 8. avgusta 1981. godine. Odrastao je u Popincima. Nakon završene srednje vojne škole u Beogradu, kao jedan od najboljih u rangu, počeo je da radi u reprezentativnoj jedinici Vojske Srbije – Gardi, a zatim u “Kobrama”, specijalnoj jedinici Vojske Srbije, koja se bavi zaštitom važnih ličnosti. Krajem 2008. godine, na poziv prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića, napustio je vojsku i angažovao se na obezbeđenju kraljevske porodice Karađorđević u Beogradu. 2010. godine Milan je stekao akademsko zvanje ekonomiste i nastavio da radi na svom usavršavanju u oblasti korporativne bezbednosti. Od 2010. godine Milan je menadžer korporativne bezbednosti u jednoj od najvećih trgovinskih kompanija u Jugoistočnoj Evropi. Od 2010. godine Milan postaje ađutant NJ.K.V. Princa Vladimira Karađorđevića starešine doma Kraljevića Andreja Karađorđevića. Milan Bogojević danas radi u oblasti diplomatske bezbednosti. Oženjen je. Otac sina Andreja i ćerke Une. Pisati je započeo onoga dana kada je ljubav prema čitanju prerasla u želju da i sam na nekom parčetu papira ostavi traga o svojim razmišljanjima.Bez obzira na prilično obiman i po mišljenju kritičara vredan književni opus koji uglavnom obuhvata kratke priče i narativnu poeziju, čitalačkoj publici se predstavio relativno kasno i to pričom : “ O ženo! Velika je vjera tvoja!”. Priča je, po mišljenju žirija, jedno od najboljih i najzrelijih radova pristiglih konkurs za nagradu “Srpsko pero”, 2011. godine. Milan Bogojević je skrenuo pažnju šire javnosti na sebe 2014. godine kada je objavio najopširniju dokumentarnu knjigu koja se bavi atentatom na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića pod nazivom „Atentat 1934“. Godinu dana kasnije objavio je drugo dopunjeno izdanje knjige “Atentat 1934” u izdanju izdavačke kuće “Čuvari” iz Beograda. Teme njegovog pisanja su uglavnom vezane za ratove od 1912 do 1918. i trenutno radi na knjizi koja će biti posvećena upravo herojima tih ratova. Milan Bogojević svoje tekstove danas objavljuje u nekoliko srpskih listova: Nedeljnik, Glas Srbije i Kraljevske novine. Trenutno se na televiziji Studio B u formi serijala emituje njegov dokumetarni film o ubistvu kralja Aleksandra u Marseju.