U srcima mnogih novinara i čitalaca, ime Vladimira Lojanice predstavlja sinonim za istinu, poštenje i neumornu borbu protiv nepravde. Bio je ne samo izuzetan novinar i pisac, već i čovek čiji su principi poštenja i pravde oblikovali njegovu profesionalnu i ličnu etiku. Danas, dok se sećamo njegovog života i dela, osvetlimo njegovu nasleđenu svetlost koja će zauvek živeti kroz njegove priče i reči.
Vladimir Lojanica, čiji su rad i dela ostavili dubok trag u svetu novinarstva i književnosti. Rođen 5. jula 1976. godine od majke Milenke i oca Ljubinka, Vladimir je ostavio neizbrisiv pečat kao hroničar ljudske muke i nevolje, preminuo je 30.07.2023.godine.
Vladimir Lojanica, novinar „Blica“, bio je poznat po svojim reportažama o (ne)običnim ljudima, postavljajući pitanje: „Zašto je neka pevačica važnija od rabadžije sa Zlatara?“ U svojoj knjizi „Gluv je dan bez ljudi“, skupio je pedesetak svojih reportaža objavljenih na stranicama „Blica“ tokom prethodnih 17 godina. Ova zbirka od 57 reportažnih i ljudskih priča podeljena je u sedam tematskih poglavlja, a izdavač je Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ iz Čajetine.
Lojanica nije bio običan novinar – bio je izveštač koji je bez straha istraživao sve novinarske forme, ali mu je reportaža bila najveća ljubav i strast. Njegova izvanredna sposobnost da autentično i emotivno prenese priče o ljudskoj patnji i problemima činila ga je vrhunskim novinarom.
Njegovi junaci su često bili ljudi suočeni sa teškom mukom: žrtve poplava ili požara koje su izgubile sve što su imale, usamljenici u pustim srpskim zaseocima. Njegov rečnik, često arhaičan prema današnjim standardima, dodavao je dubinu njegovim pričama.
Lojanica je tokom karijere bio nagrađivan prestižnim novinarskim nagradama, uključujući:
– UNS-ova godišnja nagrada za reportažu „Laza Kostić“ (2012);
– Tri treće i jedna druga nagrada na Internacionalnom festivalu „INTERFER-ZLATNA NIKA“;
– Topola medijski forum, nagrada „Dr Marko Mladenović“ za medijski doprinos u borbi protiv bele kuge (dva puta je bio nagrađivan).
Topola Medijski Forum može s pravom biti ponosan na svoj doprinos novinarstvu i istraživačkom radu. Kroz posvećenost istini, kvalitetno izveštavanje i istraživanje relevantnih tema, ovaj forum je uspeo da se istakne vrhunske novinare, što je jasan pokazatelj njihove izuzetnosti i relevantnosti u medijskoj zajednici.Jedan od najznačajnijih doprinosa Topola Medijskog Foruma bili su radovi novinara poput Vladimira Lojanice, koji je svojim izvanrednim talentom za reportažno novinarstvo osvojio dva puta prestižnu novinarsku nagradu našeg novinarskog žirija.
Bio je suprug Katarine, otac Dunje i Đurđije, vatreni navijač Partizana, autor knjige „Gluv je dan bez ljudi“. Njegova dela, svedočanstvo jednog vremena, ostaju besmrtna, kao i svi likovi čiji se glas ne bi čuo da nije bilo njega.
U razgovorima sa mnom, Vladimir Lojanica je često izražavao svoju duboku zabrinutost zbog nepravde koju je video po selima, u dodeljivanju nagrada i raspodeli novca za medijske projekte.Osećao je da ga je ta nepravda kao i mene više pogađala nego mnoge druge. Bio je čovek koji je poštovao principe poštenja i pravde, i to se jasno ogledalo u njegovom odnosu prema novinarstvu i životu uopšte.
„Znaš,“ rekao je jednom prilikom dok smo razgovarali o tome, „nikad me nije toliko povredila nepravda koju sam lično doživeo koliko ona koju sam video kod drugih. To mi nikad nije bilo jasno. Kako neko može da bude tako slep ili ravnodušan prema istinskim vrednostima i talentima ljudi oko sebe?“
Njegova strast prema istini i autentičnosti njegovih priča bila je očigledna u svakom razgovoru koji smo vodili. „Mislim da je moj posao da osvetlim ono što drugi pokušavaju da sakriju,“ rekao bi sa odlučnošću u glasu. „Nepravda ne sme proći neprimećeno, a istina je najmoćnije oružje koje imamo.“
Vladimirova hrabrost da se suprotstavi nepravdi, kao i njegova vera u snagu reči kao sredstva promene, bili su inspiracija za mnoge od nas koji smo ga poznavali i čitali njegove tekstove. Njegova posvećenost istini i pravdi, iako možda nije uvek bila nagrađena, ostaje kao svetionik koji nas vodi ka boljem svetu.
tekst i foto:Peđa Filipović (foto 1 Kalipolje, foto 2 – IV Topola medijski forum, foto 3 Oplenac )