Ви сте овде
Насловна > Projekti > Vratimo osmeh deci bez roditeljskog staranja > Dete sa Daun sindromom u hraniteljskoj porodici-I deo

Dete sa Daun sindromom u hraniteljskoj porodici-I deo

Pojedini biološki roditelji , po saznanju, da im je dete rođeno sa Daun sindromom, još u prvim danima i mesecima života,odustaju od prihvatanja ovakvog deteta.Ovakvu decu prihvataju hraniteljske porodice sa izraženim senzibilitetom, spremnošću i veštinamada brinu o njemu.

Dete sa Daun sindromom ponajpre je detesa istim potrebama za ljubavlju, toplinom,sigurnošću i podsticajima,kao i sva ostala deca.
Daun sindrom ili Trizomija 21 je najčešći genetski poremećaj u ljudskoj vrsti. Umesto uobičajenih 46 hromozoma, ovakve osobe imaju u svakoj ćeliji svog organizma imaju višak genetskog materijala na 21 hromozomu, koji na specifičan način utiče na mentalni i fizički razvoj.
Daun sindrom se sagledava kao razvojni poremećaj, a ne kao bolest!
Karakteristike dece sa ovim sindromom mogu varirati jedno od drugog. Važno je znati da sva fizička obeležja ni na koji način ne utiču na mentalne sposobnosti ovih osoba.Međutim,neka od obeležja mogu otežati funkcionalne kompentencije deteta, napr.smanjena usna duplja, visoko, gotsko nepce i uvećani obimjezika mogu otežati hranjenje kod bebe, a u kasnijem periodu mogu bitijedan od uzroka otežane artikulacije.

Dete sa ovim sindromom ima specifičan izgled-malena,okrugla glava sa zaravnjenim zadnjim delom.Lice im je okruglo, izravnog profila.Imaju koso postavljene oči,mali nos, smanjenu usnu duplju, usko i visoko nepce.Jezik im je zadebljan i izbrazdan i na ranom uzrastu često viri izvan usta.Ušne školjke su nepravilnog oblika,imaju kratak i širok vrat.Ruke i noge, a posebno šake su kratke i zadebljale. Niskog su rasta i često skloni gojaznosti.

Neka od dece sa Daun sindromom će imati minimalne zdravstvene tegobe. Neka mogu biti vitalno ugrožena od samog rođenja, srčanim manama.
Problemi sa probavom mogu imati različito poreklo.Nekada su prisutne anatomske anomalije, nekada su problemi probave funkcionalnog tipa.Česti su i nutritivni poremećaji, napr.celiakija.
Najčešći problemi su u funkcionisanju štitne žlezde.Nepravilan rad štitne žlezde utiče na smanjen rast, čest zamor,poremećaje u spavanju kao i apetitu.U ranomuzrastu deca sa Daun sindromom su sklona češćim infekcijama respiratornog sistema.Anatomske karakteristike (mali nos i usna duplja) uzrokuju čleste poteškoće sa disanjem i gutanjem.Prema nekim autorima, gotovo sva deca sa ovim sindromomimaju neki od problema vida.Koža imje često hrapava, perutava i sklona ekcemima.Kosa imje tanka, retko kovrdžava i najčešćče svetlih nijansi.

Zubi im često niču kasnije.Često postoji izražena mlitavost, tj.smanjena napetost mišića i izražena fleksibilnost ligamenata.Ovakvo stanje može biti uzrok značajnog kašnjenja u ovladavanju motornih sposobnosti.

Porodično okruženje, za ovu decu, predstavlja optimalnu, prirodnu sredinu za učenje i razvoj.
Kada je u pitanju podizanje deteta sa teškoćama u razvoju, hraniteljima su potrebna dodatna znanja i veštine koja će učiniti efikasnijim svako iskustvo učenja.

 

Autor teksta:Verica Novčić Petrić

fotografije :Peđa Filipović

medijski sadržaj broj:17

Naziv projekta:Vratimo osmeh deci bez roditeljskog staranja

Glavni i odgovorni urednik:Predrag Filipović

Nosilac projekta:Medijska kuća I FM Topola, portal NOVINicE

 

 

Ostavite odgovor

Top