Ви сте овде
Насловна > Наше приче > Buba i Es

Buba i Es

Tetka Buba, ćaletova rođena sestra se krajem 60-tih zabavljala sa Esom. Es je bio džudista, jedan od najjačih u to vreme u bivšoj Jugi, možda i u svetu. Rođeni burazer mu je bio rvač, Ljubomir Ivanović-Gedža. Dan-danas postoje turniri, memorijali, u rvanju i džudou, koji nose njihovo ime.

Živeli smo u Humskoj, prekoputa stadiona JNA i ćale nas je odveo na trening kod Esa. Pamtim ga kao markantnog čoveka prema kojem sam osećao strahovito poštovanje, veće nego prema ćaletu. Imao sam tada smešnih sedam, osam, devet godina, i bio najsrećniji kada bi mi Es rekao, ajde, Bobane, postavi strunjače, tatami, za trening.

Na kraju svakog treninga, poslednjih 15 minuta je bila dozvoljena tuča, ali sa velikim obzirom na to da jači pojas nije smeo da se iživljava nad slabijim, to nikako.

Bio sam svedok kada je nekog Esovog zamenika koji je imao braon pojas malo ponela emocija, pa mu ga je dao malo više po slabijem od sebe.

Es je ozbiljno popizdeo, zaustavio ceo trening, ajde sad sedite u krug i gledajte šte će se desiti svakome od vas ako pomislite da ste neke face.

Ljudi moji, mislio sam da te fore postoje samo u crtanim filmovima o mačku Tomu i mišu Džeriju. Es ga je sa takvom lakoćom tresao o tatami, levo, desno, i usput mu srao, jel misliš da si najjači, ajde, da te vidim sad. Otresao je sa njim višegodišnju prašinu iz tatamija.

I sad, sa takvim likom se zabavljala Ljubica, tetka Buba, lepih šezdesetih.

Živeli su u gajbi iznad „Grmeča“, taj Bermudski trougao, Šuma, Lipa, Grmeč je bio esencija života u Beogradu, tada, a i kasnije.

„Sveto, aj sa mnom na Bajloni“, jedne subote je rekla Buba.

„Aha, važi, pa da vidi ekipa kako vučem cegere, najo to, nema šanse“.

Ženski umiljato, Buba je nastavila.

„Ajde sa mnom da mi praviš društvo, dosadno mi tamo da idem sama, ja ću da nosim cegere, samo mi pravi društvo.“

Es je pristao i otišli su na pijacu. Nakupovali dva cegera svega i svačega.

Buba je vukla cegere, klanfali su uz Cetinjsku i stigli do vrha. Desno, iza ugla „Šumatovac“, levo radnja.

„Jao, zaboravila sam da kupim toalet papir, aj mi pridrži ove cegere, idem preko samo to da kupim“, Buba je krenula sa pričom.

„Ajde, samo brzo, nemoj da me vidi ekipa iz Šume da vučem cegere“.

Buba je utrčala u prodavnicu i šteknula se između gondola. Kroz izlog je gledala Esa sa dva cegera. Prošlo je pet, deset, dvadeset minuta, a ona nije izašla.

Es na kraju smorio, nije znao šta da radi, pa je krenuo da odnese cegere kući i naleteo na ekipu iz Šume.

„Au, klompo, papučaru, vučeš cegere, a?“, popio je prozivku. Bašta „Šumatovca“ je vazda bila nemilosrdna,

Buba je vrištala od smeha, gledajući ga kako crveni. Lepo ga je namestila.

Jebeš džudo, crni pojas ne znam koji dan, i to što si jedan od najboljih na svetu.

Kod žena to ne važi, samo cegeri ?

Autor teksta: Slobodan Vidić
Autor fotografije: Peđa Filipović

Ostavite odgovor

Top