Planina Rajac, skrivena u srcu Šumadije, između Ljiga i Divčibara, jedan je od onih krajeva gde se priroda još čuva i poštuje. Ova planina ne osvaja visinom, već šarmom i spokojem. Kad zakoračite njenim stazama, dočeka vas mešavina mirisa borova, lekovitog bilja i svežeg vazduha koji ispunjava pluća i bistri misli.

U proleće, Rajac se pretvara u more cveća — livade obasjane suncem šarene se od ljubičastih i belih cvetova, dok se pčele i leptiri nadmeću u letu. Leti, potoci i senke hrastova nude utočište od vrućine, a jesen donosi bogatstvo svih boja I  nijansi. Zimi, planina postaje mirna i tiha, prekrivena belim plaštom, kao da odmara od svega.

Rajac je poznat i po manifestaciji Kosidba na Rajcu, gde se već decenijama čuva duh starih vremena. To je prilika da posetioci osete život nekadašnjih kosača, probaju domaće specijalitete i čuju pesme koje su se prenosile s kolena na koleno.

Ali, Rajac nije samo planina za takmičenja i događaje — to je mesto gde se čovek vraća sebi. Idealna je za planinare, ljubitelje prirode, fotografe, bicikliste, porodice koje žele mir, ali i za sve one koji žele da udahnu vazduh koji zaista osvežava dušu.

Dok smo šetali, sreli smo i nekoliko prolaznika koji su, baš kao i mi, odlučili da provedu dan u prirodi. Njihove reči najbolje opisuju zašto se ljudi vraćaju ovoj planini.

Marijana iz Beograda, koja je sa porodicom došla na vikend, kaže:

„Ovo je pravo mesto za odmor. Deca trče po livadi, mi dišemo čist vazduh, a sve je tako mirno. Kad si ovde, zaboraviš na telefon i gužvu. Priroda te potpuno smiri.“

Zoran iz Novog Sada, planinar koji već godinama obilazi Rajac:

„Rajac ima dušu. Svaka staza, svaki potok ima svoju priču. Najlepše je rano ujutru kad sunce obasja livade, a magla se diže iznad šume. Ko jednom dođe, uvek se vrati.“

„Gde god se okrenete, imate lep kadar“, reći će vam meštani, ponosni na svaki deo svog kraja. „Ovde se vidi priroda onakva kakva je nekad bila — čista i netaknuta.“

Šetajući planinskim stazama, sreli smo mnoge koji uživaju u vikendima u prirodi, ali i one koji su odlučili da tu ostanu zauvek. Među njima i Zorica Savić sa Rajca, žena koja u sebi nosi i snagu i mir ovog kraja.

Zoricu smo zatekli kako na svojoj tezgi pažljivo slaže domaće proizvode: sir, kajmak, dimljeni kačkavalj sa susamom, krompir, luk, ajvar, turšije. Na njenoj tezgi sve odiše domaćinskom toplinom i trudom. Uz to, tu su ajvar, pinđur, cvekla, i nešto što je odmah privuklo našu pažnju — paprika sa renom, specijalitet koji se retko gde može naći.

„To vam je moj favorit“, priča Zorica uz osmeh. „Svi se iznenade kad probaju. Nešto sasvim drugačije.“

U njenom domaćinstvu ima 25 koza, a od njihovog mleka pravi kozji sir sa maslinovim uljem, origanom, ruzmarinom, bosiljkom i tucanom paprikom. Sve što proizvodi, kaže, nastaje s ljubavlju i strpljenjem.

„Ljudi se sve više vraćaju prirodi. Ovde je mirno mesto, gde god se okrenete imate lep kadar. To je pravi odmor za dušu.“

Dok priča, njene ruke ne miruju. Dok sedi na pijaci — plete. Čarape, kape, rukavice, trake.

„Pletenje odmara“, kaže. „Od mladosti pletem, od bake sam naučila. To je moj odmor za dušu i živce. Samo, danas se vuna teško nalazi — ljudi je bacaju, ne prerađuju.“

Zorica je žena koja sve stiže — domaćica, majka, preduzimljiva seoska žena.

„Suprug radi, deca su odrasla, u leto imam i kupine i maline. Odmor gotovo da nemam, ali kad vidim šta sam napravila, sve se isplati.“

Članica je udruženja „Zlatne ruke“, gde žene iz ovog kraja čuvaju tradiciju starih jela i ručnih radova.

„Imamo lepa druženja, učestvujemo na sajmovima, radimo ketering. Naša jela su starinska, ona koja su svi zaboravili.“

Ovog leta, kaže, rod krompira i luka bio je slabiji zbog suše, a šljive već godinama stradaju od mraza. Ipak, optimizam ne napušta ovu vrednu ženu.

„Sad je vreme zimnice — ceo Rajac miriše na pečenu papriku. Imam i papriku sa prazilukom, sa renom, zeleni ajvar od rena, senfa i zelenog paradajza. Sve što napravim, napravim s ljubavlju.“

Rajac je više od planine — to je doživljaj. Mesto gde se priroda i čovek susreću u najlepšem mogućem skladu. Posetioci ovde mogu da uživaju u planinarenju, čistom vazduhu, domaćoj hrani i osmehu ljudi koji znaju šta znači jednostavan, ali ispunjen život.

Zato, ako tražite beg od gradske buke, mesto gde ćete osetiti mir, probati autentične ukuse Šumadije i upoznati ljude poput Zorice Savić — Rajac vas čeka.
Tu svaki dah ima miris trave, svaka reč ima smisla, a svaka priča, baš kao Zoričina, vraća veru u to da pravi život još postoji — negde tamo, između brda, neba i duše.

medijski sadržaj broj:3

naziv projekta:„Zdravlje iz prirode – Ljig kao terapija“

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Ljig, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Projekat sufinansiraju:Agencija Braf-medijska kuća I FM i Opština Ljig

Glavni i odgovorni urednik i autor:Peđa Filipović

fotoreporter:Željko Stevanović

Producent:Dejan Petrović