Redakcija NOVINicE je posetila „Javni akvarijum i tropikarijum“ u Beogradu. Dočekali su nas ljubazni zaposleni koji brinu o hiljadama primeraka biljaka i podvodnih životinja iz svih krajeva sveta. Postavka predstavlja pravu prirodnu oazu pažljivo upakovanu u akvarijume i terarijume raznih oblika i veličina. Svaki kutak je brižljivo uređen i prilagođen životinjskoj vrsti koja u njemu boravi, obzirom da svaka vrsta zahteva posebnu temperaturu vode, posebnu hranu i način održavanja. Pirana, som, tarantula, mala slatkovodna ajkulica, čitava družina kapetana Nema, kornjača, rak… Za samo jedan sat boravka, isključili smo se iz užurbane svakodnevnice i uplovili u čudesni podvodni svet. Upoznali smo radoznale ribice, plašljivce, snishodljive, nezainteresovane, lenjivce, nestrpljivce… I osetili povezanost sa svim živim bićima. Za nabrojane osobine bi bilo suvišno napominjati da podsećaju na nas same. Poseban doživljaj predstavljaju nestvarne, ili bolje reći stvarne boje životinja. Od tolikog spektra boja zaboravili smo na nazive i nijanse, samo smo uživali u prizorima. Kombinacija narandžaste i bele nije ista na ekranu i na kapetanu Nemu. Koliko žuta može biti intenzivna (yelow tang, zebrasoma) a plava kraljevska (blue tang, Dori Paracanthurus hepatus), naučile su nas ribice.
Posebno je uređen dečiji kutak gde su mališanima na raspolaganju papiri za crtanje, bojice i flomasteri, da svoje viđenje podvodnog sveta pretoče u crtež koji će zaposleni okačiti na pano predviđen baš za to. Mališani crtaju, razume se, za stolom od stakla koji je u stvari akvarijum a društvo im pravi naranžasta ribica citrinelum. Na raspolaganju su im dečiji časopisi, biblioteka i bioskopska sala sa stalnim projekcijama edukativnih podvodnih filmova sa međunarodnog festivala kratkog podvodnog filma „Nečujno“ koji se u oktobru po 7. put održava u Javnom akvarijumu i tropikarijumu. Svake nedelje do 22.12. održava se Javni čas biologije u cilju upoznavanja zainteresovanih sa prirodom, zakonima prirode, stanovnicima Javnog akvarijuma, sa njihovim životima, ishranom, razmnožavanjem i drugim detaljima uz mogućnost postavljanja pitanja ekologu iz oblasti prirodnjaštva i ekologije.
Čitav prostor „miriše“ na prirodu. Urediti betonsku građevinu (stara sportska hala na Senjaku) tako da posetilac nema utisak da se nalazi u gradu predstavlja pravi izazov. Međutim, i za očekivati je od ljudi koji vole i osećaju priorodu, da svoju posvećenost preslikaju na prostor oko sebe. Još ako sve to podele sa drugima, dobijamo jedinstvenu priliku za bolje upoznavanje sa prirodom. Glavni „krivac“ za uspešno ostvarenu ideju „Javni akvarijum i tropikarijum“ je Branislav Jakovljević, po stuci tehnolog, entuzijasta i ljubitelj prirode.
Branislave, odakle ideja za projekat?
- Verovatno svaki akvarista i terarista , ljubitelj prirode i životinjica ima ideju da prikaže ljudima prirodu i životinjice, tako da je ideja formiranja javnog akvarijuma prilično univerzalna. Naš Javak je rezultat skoro 3 decenije rada sa prirodom i životinjicama i može se nazvati našim minulim radom. Mi smo imali sreće i uspeli da formiramo ovo što ste videli.
Da li je Javni akvarijum i tropikarijum jedinstven na prostoru Srbije i regiona?
- Javni akvarijum i tropikarijum Beograd (u nastavku teksta JavAk) je jedinstven po tome što je ovu oazu u srcu Beograda kreirala i napravila grupa građana sastavljena od entuzijasta a profesionalaca u svom poslu – formiranju vodenih aranžmana. Postoji Akvarijum u Kragujevcu i u Hrvatskoj ali posetioci kažu da je ovaj naš najlepši.
Koliko vremena Vam je trebalo da prikupite ovoliko vrsta životinja? Da li su u pitanju hiljade ili desetine hiljada primeraka?
- Mi već 6 godina radimo na formiranju biotopa sa svih strana sveta pa i iz Srbije a do sada smo uradili 60% zamišljenog i planiranog. U pitanju je nekoliko hiljada primeraka životinjica i biljaka sa svih meridijana.
Da li ste zadovoljni posetom? Kako nalazite način da obavestite ljude i privučete posetioce?
- Zadovoljni smo posetom ali uvek ima prostora za više posetilaca, ljubitelja prirode i kućnih ljubimaca. Fejsbuk, instagram i televizijska gostovanja su glavni načini za obaveštavanje građanstva a pomažu nam i portali i blogeri.
Pretpostavljamo da kao i svima u turbulentnim vremenima, tako i Javnom akvarijumu i tropikarijumu održavanje celog prostora predstavlja pravi finansijski izazov?
- Ulaznice su simbolične i od tog novca možemo da kupimo hranu za životinje. Ostatak novca uglavnom dobijamo iz donacija članova udruženja koji pomažu iz svojih poslova pravljenja akvarijuma, fontana i vodenih zidova.
I za kraj, recite nam da li organizujete neke posebne događaje određenim danima i kako se o njima možemo informisati?
- Svakog meseca organizujemo razne događaje kojima animiramo građanstvo a najviše decu. Posetom naše facebook i instagram stranice: www.javniakvarijum.rs , pratite nas i imaćete dovoljno informacijama o našem radu i događajima koje organizujemo. Od standardnih, već tradicionalnih dešavanja tu su „AquaTerra Srbija 7“ sajam akvaristike i teraristike kao i „Nečujno 7“ festival kratkog podvodnog filma. Za vreme dečijih raspusta organizujemo i dečije radionice a u toku cele godine organizujemo edukativne posete za decu predškolskog i školskog uzrasta, studente i sve druge zainteresovane gradjane. Kroz JavAk je do sada prošlo preko 20.000 dece u okviru organizovanih poseta koje su osmišljene za sve starosne kategorije. Naša adresa je Milenka Vesnića 3, Dedinje, Beograd. Čekamo vas!
Redakcija NOVINicE Vam želi mnogo uspeha, novih podvodnih stanovnika i više posetilaca!
Tekst: Đurđevka Đorđević-Lazarević
Fotografije preuzete sa Facebook stranice: „Javni akvarijum i tropikarijum Beograd“
