Na mestu gde se Palanka oduvek nalazila, u samom težištu varoši, uz osu koja je decenijama oblikovala njegov urbani i administrativni život, uzdiže se zgrada Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci. Njena pojava, položaj i simbolika ne govore samo o arhitekturi, već o vrednostima na kojima je grad rastao i oblikovao

Mesto koje pamti smeh, susrete i život... Postoje mesta koja ne stare. Ne zato što se ne menjaju, već zato što svaka generacija u njih upisuje nešto svoje. Park Bukovičke banje upravo je takvo mesto – prostor u kojem se vekovima smenjuju ljudi, epohe i navike, ali u kojem je jedno

Folklor i narodne igre predstavljaju jedan od najživljih oblika očuvanja tradicije u Smederevskoj Palanci i okolnim selima. Kroz igru, pesmu, nošnju i običaje, generacije su prenosile sećanja, vrednosti i identitet kraja u kome su rođene. I danas, uprkos savremenim tokovima i ubrzanom načinu života, folklor ostaje snažan oslonac kulturnog pamćenja

Smederevska Palanka predstavlja prostor na kome se kroz vekove prepliću vera, saobraćajni putevi i razvoj savremene države. Kulturni spomenici ovog grada nisu samo nemi tragovi prošlosti, već živi svedoci istorijskih tokova koji su oblikovali identitet čitavog kraja. U okviru projekta „Čuvari tradicije Smederevske Palanke“, istražujemo najznačajnije objekte kulturnog i graditeljskog

Istorija, ljudi i značaj mesta koje je oblikovalo Aranđelovac (Aranđelovački vremeplov: oživljavanje kulturne i istorijske baštine) Postoje mesta koja nisu nastala slučajno. Mesta koja nisu samo geografske tačke na mapi, već živi svedoci vremena, prostori u kojima se ukrštaju politika, zdravlje, kultura i umetnost. Bukovička banja jedno je od takvih mesta. Njena

Slave i verski običaji zauzimaju posebno mesto u životu građana Smederevske Palanke. Oni nisu samo deo crkvenog kalendara, već duboko ukorenjen izraz porodičnog, zajedničkog i duhovnog identiteta ovog kraja. Kroz praznike, litije i saborovanja, vera se ovde ne živi samo u hramovima, već i u domovima, na ulicama i u

Aćim Čumić (1836–1901) – iz Gornje Trešnjevice do vrha države (feljton u okviru projekta „Aranđelovački vremeplov: Legende, ljudi, događaji“) U Gornjoj Trešnjevici, šumadijskom selu u čijem se ritmu u XIX veku prelamala tradicija i nastajanje moderne države, 1836. godine rođen je Aćim Čumić – pravnik, profesor, sudija i predsednik Vlade Srbije. Njegova

Tradicionalna kultura, narodni običaji i umetnost u Smederevskoj Palanci danas se suočavaju sa brojnim izazovima. Modernizacija, urbanizacija i savremeni način života doveli su do slabljenja prenosa kulturnih vrednosti sa generacije na generaciju, a interesovanje mladih za narodnu umetnost, folklor i stare zanate sve je manje. Iako postoje udruženja i pojedinci

U Rači obrazovanje nije samo sistem, već vrednost koja se prenosi generacijama. U samom središtu tog procesa nalazi se Osnovna škola „Karađorđe“, institucija koja decenijama oblikuje obrazovne, kulturne i društvene tokove ove opštine. Njeni hodnici pamte stotine generacija učenika, promene obrazovnih politika i vremena, ali i jednu nepromenjivu ideju –

Škola „Slobodan Minić“ – obrazovanje koje raste zajedno sa gradom Ekonomsko-ugostiteljska škola „Slobodan Minić“ u Aranđelovcu nastajala je i razvijala se zajedno sa gradom, prateći njegove privredne, društvene i turističke promene. Osnovana početkom šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kada se Aranđelovac ubrzano razvijao kao industrijski i banjski centar, škola je