Ispod čuvenih visova, gde miris prirode budi uspomene na detinjstvo, nalazi se selo Ramaća. Tu, u idiličnom okruženju koje odiše šumadijskom tradicijom, posetili smo Branku Tanasijević. Njeno domaćinstvo, poznato po vrhunskim rakijama, a poslednjih godina i po domaćim džemovima i slatku, prava je riznica ukusa i tradicije.

Reportažu ovog puta snimamo na posebnom mestu – preko puta crkve posvećene Svetom Konstantinu i Jeleni u selu Ramaća. Ova crkva, koja datira još s kraja XIV veka, ne samo da svedoči o bogatoj istoriji Šumadije, već nas podseća i na vekove vrednih domaćica i domaćina koji su na ovim prostorima stvarali, radili i živeli u skladu s prirodom i tradicijom.

Branka je pravi čuvar kragujevačkih sela – kroz proizvodnju domaćih džemova i slatka od šljive, ploda koji simbolizuje Šumadiju, ona ne samo da neguje autentične ukuse ovog kraja, već i inspiriše druge žene na selu da hrabro krenu sopstvenim putem preduzetništva.

Dok smo razgledali krajolik i vodili razgovor ispred destilerije gde njen suprug Nikola proizvodi čuvenu rakiju „Dar visova“, s pogledom na crkvu Svetog Konstantina i Jelene koja vekovima odoleva vremenu, obuzela me snažna mešavina poštovanja, divljenja i ponosa. Osećaj da radim emisiju na mestu gde su generacije vrednih domaćica i domaćina Šumadije živeli, stvarali i gradili svoje snove, bio je gotovo opipljiv. Kao da su šljive na Brankinoj plantaži upile duh prošlih vremena, a njen rad predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti.

Crkva je poznatija po nazivu Kumanica. Ova svetinja, čiji koreni sežu u kraj XIV veka, čuva slojeve istorije i tradicije Šumadije. Po popisu iz XIX veka, utvrđeno je da se crkva pominje u čuvenom „Kruševačkom pomeniku“ iz XV veka, a svoje mesto našla je i u spisima sultana Sulejmana Veličanstvenog. Tokom turskih pohoda na Balkan, Kumaniča je bila svedok vekovnih previranja, ali i istrajnosti naroda koji ju je očuvao.

Veliku obnovu crkve preduzeo je Sima Milosavljević Paštrmac 1836. godine, dajući joj izgled koji i danas odoleva vremenu. Živopis crkve pripisuje se makedonskim majstorima, koji su u XIV veku, bežeći od turskih osvajanja, pronašli utočište u Srbiji. Freske, koje krase zidove, svod i kupolu, odlikuju se različitim nivoom kvaliteta, što ukazuje da su na njima radili slikari različitog obrazovanja i talenta. Uprkos toj neujednačenosti, crkva nosi jedinstven duh vremena i umetničkog izraza, čineći je pravim draguljem Šumadije.

Branka nije samo preduzetnica – ona je čuvar tradicije, ambasadorka autentičnosti i glas sela koje u sebi nosi bogatstvo kulture i života. Sedeći preko puta crkve, pored koje su prolazile tolike priče i životi, shvatio sam koliko je duboka i značajna veza između ljudi, njihove vere i zemlje na kojoj žive. To mesto mi je pružilo osećaj smirenosti i inspiracije, podsećajući me koliko su ovakve priče važne – ne samo za nas danas, već i za buduće generacije.

Branka nas je dočekala s osmehom i toplinom koja odmah govori da su ovde gosti uvek dobrodošli. U neformalnom razgovoru u trpezariji, uz miris tek skuvanog slatkog od šljiva, saznali smo mnogo o njenom životu i radu. Kako sama kaže, ljubav prema šljivi i želja da sačuva ono najbolje iz šumadijske tradicije, bili su glavni pokretači njenog ulaska u svet domaće proizvodnje.

„Sve je počelo iz ljubavi prema šljivi, našem šumadijskom simbolu. Prve džemove pravila sam za porodicu i prijatelje, ali su njihovi oduševljeni komentari i podrška bili podstrek da se upustim u ozbiljniju proizvodnju,“ priča Branka dok nam pokazuje kutiju u kojoj su slatko, džem i male flašice rakije.

Plantaže šljiva, uredno poređane i okupane zimskim suncem, pravi su ponos domaćinstva. Svaka šljiva pažljivo se bere ručno, a Branka ističe da je upravo to ono što daje poseban kvalitet njenim proizvodima. „Sve što radimo je domaće i s ljubavlju. Od uzgoja voća, preko pripreme, do pakovanja – svaki korak je deo naše porodične priče“.

Proces pripreme džemova i slatka odvija se u porodičnoj kuhinji, gde svaki detalj ima svoje mesto.„Tajna je u strpljenju i kvalitetnim plodovima. Najviše volim da pravim džem – to je nešto što moji kupci obožavaju i što me često podseća na moje detinjstvo,“ kaže sa setnim osmehom.

Branka se ne bavi samo proizvodnjom, već je i pravi ambasador domaće tradicije. Njeni proizvodi pronašli su put do mnogih trpeza, kako u Šumadiji, tako i širom Srbije. Kupci, kaže, najčešće dolaze preko preporuke, a društvene mreže pomogle su joj da se njeni džemovi nađu i u rukama ljubitelja autentičnih ukusa u većim gradovima.

„Ručni rad i domaća proizvodnja su neprocenjivi. Ljudi to prepoznaju, jer znaju da iza svakog teglića stoji mnogo truda i ljubavi,“ ističe Branka. Njena proizvodnja nije samo posao, već način života koji je oplemenio i nju i njenu porodicu. „Porodica je uključena u sve – od branja šljiva, preko proizvodnje do prodaje. To je ono što nas povezuje i što nas čini porodicom“.

Za kraj, Branka je poslala snažnu poruku ženama u ruralnim krajevima: „Ako imate ideju i ljubav prema onome što radite, krenite. Biće izazova, ali nema većeg zadovoljstva od toga da vidite plodove svog rada i da znate da ste sačuvali deo naše tradicije.“

Branka Tanasijević je dokaz da se iz srca sela mogu roditi velike priče. Njena upornost, kreativnost i ljubav prema domaćem pokazali su nam da selo nije samo mesto – to je način života koji može biti inspiracija svima nama. Iz Ramaće odlazimo sa osmehom i ukusom domaćih prozivoda džema koji nam govore da ćemo ponovo svratiti kod naših čuvara kragujevačkih sela.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Kragujevca-Gradske uprave za društvene delatnosti, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

medijski sadržaj broj:13

Glavni i odgovorni urednik: Peđa Filipović
Fotoreporter: Željko Stevanović
Stručni saradnik na projektu, poreski savetnik: Sanja Bulat
Novinar: Boris Krstić
Montaža video materijala: MAX FM doo Jagodina
Koordinator projekta: Dijana Čolaković Filipović
Administrativni radnik: Biljana Marković