ULOGA LOKALNIH MEDIJA U PRODUKCIJI DEČJEG PROGRAMA U REGIONU:

ANALIZA STANJA I POTREBA ZA DOBROM PRAKSOM

Istraživanje pod nazivom „Uloga lokalnih medija u produkciji dečjeg programa u regionu: analiza stanja i potreba za dobrom praksom“, koje je sproveo Miloš Rajković, novinar iz Beograda, predstavljeno je u okviru Petog međunarodnog medijskog foruma u Topoli 28. novembra 2025. godine.

Ovo istraživanje nastalo je kao rezultat višemesečne analize rada lokalnih medija u 12 lokalnih sredina u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Hrvatskoj, sa ciljem da se sagleda stvarno stanje kada je reč o produkciji programa namenjenog deci i mladima, kao i o njihovom aktivnom učešću u kreiranju medijskih sadržaja.

Polazeći od profesionalnog iskustva u radu sa lokalnim medijima i dečjim programom, autor je kroz uporednu analizu, terenski rad i pregled programskih šema identifikovao ključne probleme, ali i retke primere dobre prakse u regionu. Poseban fokus stavljen je na pitanje da li su deca samo tema u medijima ili imaju priliku da postanu autori i stvarni kreatori sadržaja.

Rezultati istraživanja predstavljeni na Petom međunarodnom medijskom forumu ukazali su na zabrinjavajući nedostatak sistemski razvijenog dečjeg programa u lokalnim medijima, ali su istovremeno istakli Topolu kao jedinstven primer sredine u kojoj su deca aktivni učesnici novinarskog procesa, zahvaljujući radu Medijske kuće IFM i Medijske zajednice Srbije.

Uvod

Lokalni mediji u svojim programskim elaboratima imaju obavezu da obezbede sadržaje namenjene deci i mladima. Međutim, istraživanje sprovedeno u 12 lokalnih sredina (Srbija, Crna Gora, Republika Srpska i Hrvatska) pokazuje da ova obaveza u većini slučajeva ostaje samo formalno definisana. Realno prisutan dečji program je retkost, a učešće dece u kreiranju sadržaja još ređa pojava.

Postavljena su dva ključna istraživačka pitanja:

1. Da li lokalni mediji emituju sadržaj namenjen deci i mladima?

2. Da li deca učestvuju u kreiranju tih sadržaja kao autori ili ko-kreatori?

---

I. Srbija — lokalni mediji i dečji program

Tabela 1: Srbija

Zaključak — Srbija:
Iako dečji sadržaji postoje, oni su uglavnom informativnog karaktera i bez aktivnog učešća dece u produkciji.

---

II. Crna Gora — lokalni javni emiteri i dečji sadržaj

Tabela 2: Crna Gora

Zaključak — Crna Gora:
Iako lokalni javni emiteri formalno imaju dečje emisije, praktična uloga dece svodi se isključivo na učešće, a ne na stvaranje sadržaja.

---

III. Republika Srpska — mediji i učešće dece

Tabela 3: Republika Srpska / BiH

Zaključak — RS:
Bijeljina je jedini primer gde deca imaju delimičnu autorsku poziciju. U ostalim sredinama njihova uloga je pasivna.

---

IV. Hrvatska — lokalni mediji i deca

Tabela 4: Hrvatska

Zaključak — Hrvatska:
Iako postoje sadržaji namenjeni deci, oni su uglavnom informativni. Deca ne učestvuju u kreiranju formata.

---

V. Opšta analiza stanja u regionu

Na osnovu analize 12 lokalnih sredina u četiri države mogu se izvući sledeći zaključci:

1. Dečji programi postoje uglavnom formalno
   U većini medija navedeni su u programskim šemama, ali se emituju retko ili sporadično.

2. Deca su tema, a ne autori sadržaja
   U 11 od 12 sredina deca se pojavljuju isključivo kao gosti ili učesnici manifestacija.

3. Jedini delimičan primer aktivnog učešća dece — Bijeljina
   Podkast „Mali umovi“ uključuje decu u razgovore, ali ne i u kompletnu produkciju.

---

VI. Postoji li dobra praksa u regionu?

Dodatnim istraživanjem utvrđeno je da u regionu postoji samo jedan sistemski i održiv model u kojem deca imaju stvarnu autorsku ulogu.

Medijska kuća IFM i Medijska zajednica Srbije

Ovi subjekti predstavljaju jedinstven model dobre prakse jer:

1. Sprovode sistemske novinarske konkurse za decu i mlade

• „Najlepša priča o mojoj školi“ (Topola)

• „Moje mesto, moja priča“ (Aranđelovac)

• „Škole Topole“ — jedinstveni koncept sa sistemom nagrađivanja

2. Deca su stvarni autori

Učesnici:

• pišu tekstove,

• rade intervjue,

• snimaju priloge,

• kreiraju radio i video sadržaje,

• objavljuju radove,

• rade na terenu kao mladi novinari.

3. Postoji jasna uređivačka politika

• povezuju se škole i mediji,

• angažuju se mentori,

• gradi se medijska pismenost od osnovne škole,

• podstiče se talenat kroz nagrađivanje,

• svakom učeniku se daje vidljivost.

4. Uporedna analiza

---

Završni stručni zaključak

Nakon detaljne analize može se jasno zaključiti: dečji medijski program u regionu je nedovoljno razvijen i gotovo nikada ne uključuje decu kao autore.

U tom kontekstu, Medijska kuća IFM i Medijska zajednica Srbije predstavljaju izuzetak koji postavlja standarde.

Deca nisu publika — već stvaraoci.
Mentori nisu nadzornici — već oslonac.
Škole nisu statisti — već izvori znanja.
Mediji nisu tehnika — već prostor rasta.

---

Poruka učenicima

Dragi učenici iz Topole,
vi ne učite samo kako da pišete — vi učite kako da razumete svet i menjate ga.

Tamo gde vaši vršnjaci stoje ispred kamere, vi stojite iza nje — kao autori.

---

Poruka mentorima

Vi ste temelj ovog sistema. Bez vas, ovaj model ne bi postojao.

---

Institucionalni zaključak

Medijska kuća IFM i Medijska zajednica Srbije trenutno su jedini subjekti u regionu koji sistemski razvijaju dečje novinarstvo.

Topola danas nije mesto gde se o medijima uči —
Topola je mesto gde se medijska budućnost gradi.

Hvala vam.

Miloš Rajković