Svaki stih nosi u sebi čaroliju reči, svaki stih donosi dah novog sveta, a svaki stih, u svojoj jednostavnosti ili složenosti, nosi utisak koji se urezuje u srce čitaoca. Danas, dok svet obeležava Svetski dan poezije, prizivamo moć reči da nas povede na put otkrića, emotivne dubine i umetničke inspiracije.

Svetski dan poezije slavi se svake godine 21. marta, kako bi se podsetila važnost poezije kao jezika duše, sredstva izražavanja emocija, misli i ideja. Ovaj dan je prilika da se istakne uloga poezije u oblikovanju kulture, identiteta i zajednice, te da se počasti njena snaga da nas poveže i inspiriše.

Poezija je univerzalni jezik koji prevazilazi granice, spaja različite kulture i dopire do srca svakog pojedinca. Ona može biti ogledalo vremena, svedok istorije, ali istovremeno i nadahnuće za budućnost. Kroz svoje stihove, pesnici nas vode na putovanje kroz svet mašte, snova i istine.

Danas, dok slavimo Svetski dan poezije, pozivamo vas da se prepustite čarima poezije, da otvorite srce i um za novu perspektivu, da se povežete sa svetom oko sebe na način koji samo poezija može omogućiti. Uživajte u svakom stihu, jer u njemu možete pronaći snagu, lepotu i istinu.

Danas, na Svetski dan poezije, zajedno sa celim svetom slavimo lepotu reči i izraza kroz stihove. Ponosno objavljujemo pesme naših sugrađanki Jelene Tanasijević i Mie Todorović, koje svojim talentom obogaćuju našu književnu scenu.

Jelena Tanasijević, koja uskoro izdaje svoju prvu zbirku pesama, deli sa nama jednu od svojih prvih pesama, koju je sa ljubavlju stvorila iz srca. Uz nju, tu je i naša mlada koleginica novinarka Mia Todorović učenica VIII razreda, čija je pesma osvojila prvo mesto na prošlogodišnjem konkursu „Junaci mog doba“, koji organizuje Društvo učitelja Topole.

Njihove pesme odišu dubokim emocijama, originalnošću i poetskom snagom, te nas inspirišu i podstiču da se prepustimo čarima poezije. Uživajmo zajedno u ovoj posebnoj umetnosti koja nas povezuje i obogaćuje dušu svojom lepotom.

Mogu i znam

Mogu kad nešto želim.
Znam da mogu i kad ne želim.
Mogu i kad vidim da ne ide od ruke,
znam da ću kad tad otkloniti moje muke.

Mogu i kad neko misli da ne mogu,
e tada tek mogu i kad me obore s’ nogu.
Mogu makar se popela sama uz stenu strmu,
znam da ću kad tad osetiti pobedu prvu.

Mogu i kad nije baš lako,
znam da ću se boriti svakako.
Mogu i sigurna sam u to,
znam da ću dati procenata sto!
Mogu i znam i ne mislim da je kraj,
verujem u sebe i nadolazeći maj!

Jelena Tanasijević

 

JUNACI MOG DOBA

U svako doba i u svakom trenutku

Znam da mogu da se oslonim na vas,

Jer vi ste čuvari i heroji moji

vi ste meni i mojoj duši spas.

Vaša reč moju dušu miri,

a vaš osmeh meni uvek snagu da.

Vi ste kao svetlost što na kraju tunela viri.

Vi ste moje oružje u borbi protiv zla.

Vi ste junaci doba moga,

meni ste sunce što na nebu sija,

kao pesma ste srcu mome,

vi ste sve što mojoj duši prija.

Sreća ste i bol moj,

i rame koje me uvek teši.

Bez vas je duša prazna,

a  sa vama se sve lako reši.

Ljubavi vaše meni nikad dosta,

sa njom se sve uradi lako

volim vas junaci moji

volim te oče i volim te majko.

Mia Todorović

 

tekst i foto:Peđa Filipović