Pesnik i mesec (Dobrica Erić)

Dan kad sjaše
sa žarkog ata
i noć zanjiše zvezdanu ljuljku,
pesnik i mesec,
dva nežna brata,
sretnu se negde na brežuljku.

Oko njih svici žiže nose
i popci raž tišine kose.

Bleda lica
i bujne krune
kose, i plavi leptiri snova.
To su čobani
što nose pune
torbice zvezda i cvetova.

Travke snene
očice brišu
i trepće cveće, i uzdišu
zaljubljene princeze breze.

Pesnik ubere
bulku iz trave,
a mesec zvezdu
s nežnim zracima,
tada se kucnu i nazdrave
polju i reci i šumarcima!

Pa dugo jedan drugom u voću
recituju svoju samoću

foto:Peđa Filipović