31. mart 2020.

Ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež u Palati Srbija predstavili su paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica na privredu usled pandemije COVID 19, vredan 5,1 milijardu evra. ”Ovaj program čuva ljude, radna mesta, proizvodnju, likvidnost – čuva kičmu privrede”, ocenio je Čadež i poručio privrednicima da će im PKS i ubuduće biti na raspolaganju 24 sata, sedam dana u nedelji za sva pitanja, pomoć u rešavanju svakodnevnih problema i u stalnoj komunikaciji sa vladom radi efikasnijeg sprovodenja mera. Vlada Srbije će u narednih deset dana usvojiti uredbu, odnosno doneti pravni okvir za realizaciju programa podrške privredi, a isplate minimalca biće sredinom maja, najavio Mali.

Program obuhvata poreske olakšice, direktnu pomoć privatnom sektoru za isplate naknada zaposlenim, mere za očuvanje likvidnosti u privtanom sektoru, druge olakšice usmerene na podršku privredi da lakše prebrodi probleme u poslovanju izazvane pandemijom COVID 19, kao i podršku od 100 evra svakom punoletnom građaninu.

Država je prihvatila 90 odsto predloga privrede, poslovnih udruženja i asocijacija privrednika, ovaj paket mera, čuva kičmu privrede, a u narednih desetak dana vlada će usvojiti niz akata koji će omogućiti da se mere sprovedu, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.
U ime privrednika, udruženja i asocijacija, kao i članica Komore zahvalio je državi što je saslušala glas privrednika i struke. Zahvalio je Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Narodnoj banci Srbije i celom timu koji je predvodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić što su u paketu mera uvažili većinu predloga poslovne zajednice.

„Moramo ići zajedno da se tržišta konsoliduju i vrate u funkciju“, istakao je Čadež i naglasio da će PKS biti kompanijama na raspolaganju u svakom trenutku.

Paket mera je pažljivo pripremljen i sagledane su sve moguće posledice ove krize po srpsku ekonomiju, kao i iskustva drugih zemalja. Usmeren je na očuvanje nivoa zaposlenosti i predstavlja borbu za svako radno mesto i pomoć onim preduzećima koja su i najviše pogođena ovom krizom, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privantom sketoru, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

„Idemo sa predlogom mera da najveći teret ove krize upravo država preuzme na sebe kako bi našu privredu rasteretila i kako bi privreda sa što manje posledica i prošla kroz ovu krizu. Imamo dovoljno prostora, stabilne finansije, dovoljno novca da našoj privredi i zaposlenima pomognemo kada je ta pomoć najpotrebnija“, poručio je ministar. Kako je objasnio 5,1 milijardi evra je, poređenja radi, polovina našeg godišnjeg budžeta, 11 odsto našeg BDP-a.

Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije

Pregled mera:

Ukupni procenjeni efekat mera je 608,3 mlrd dinara.

Pošto je cilj mera da se očuva zaposlenost u toku trajanja vanrednost stanja, kao i da se pomogne privrednim subjektima kojima je otežano poslovanje tokom vanrednog stanja, mere se ne primenjuju na privredne subjekte koji su:

Tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja)
Privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15.03.2020. godine.

Prvi set mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine. Ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Povećanje likvidnosti se ogleda u odlaganju plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade. Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu. Za poreske obveznike na koje se mera odnosi, osnovni uslovi za primenu su identični bez obzira na ekonomsku snagu konkretnog poreskog obveznika.

Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19. Smatramo da je propisivanje ove mere potpuno primereno okolnostima, kao i da uslove za primenu ove mere treba propisati na način koji će onemogućiti bilo kakve zloupotrebe.

Drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50% minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzećauplata pomoći u visini 50% minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu). Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika. Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lice. U skladu sa navedenim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba. Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci –velika pravna lica zadržavaju u radnom odnosu.

U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada. S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

Cilj trećeg seta mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa. Ovim programom Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede. Konkretno, program predviđa dve mere 1) program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije, i 2) garantne šeme za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

Četvrti set mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Mere koje je Vlada usvojila i koje su u proceduri usvajanja

Ograničena je visina cena i marži osnovnih životnih namirnica, zaštitne opreme, kao i maloprodajne cene zaštitnih sredstava, kako bi se sprečili poremećaji na tržištu i omogućilo redovno snabdevanje građana osnovnim životnim namirnicama i zaštitnom opremom i sredstvima. Iz istih razloga izvoz osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo (seme, ulje, kvasac, sapuni, deterdženti, dezinfektanti, asepsol, alkohol, zaštitna oprema) privremeno je zabranjen.
U cilju zaštite stanovništva, doneta je odluka da se sva lična dokumenta državljana Republike Srbije kojima je istekao ili im istekne rok važenja, smatraju važećim za vreme dok je na snazi Odluka o proglašenju vanrednog stanja.
Rokovi u upravnim postupcima usklađeni su na način da stranke ne mogu snositi posledice nepostupanja u rokovima usled vanrednog stanja, dok u sudskim postupcima rokovi prestaju teći za vreme vanrednog stanja, a nastavak računanja rokova vezuje se za prestanak vanrednog stanja.
U cilju zaštite zaposlenih i radno angažovanih lica, preduzet je niz mera koje obavezuju poslodavca da omogući rad na daljinu, rad od kuće, rad u manjim smenama, kako bi se zaštitila zaposlena i radno angažovana lica.
Prema poreskim obveznicima koji imaju odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza za vreme vanrednog stana se neće primenjivati poništaj sporazuma i naplaćivanje neplaćenog poreskog duga (iz sredstava obezbeđenja i u postupku prinudne naplate), počev od rate koja dospeva u martu 2020. godine.
Usled proglašenja vanrednog stanja na teritoriji RS, pomeraju se rokovi za pripremu, sastavljanje i podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, završnih računa budžeta RS, autonomnih pokrajina, budžeta jedinica lokalne samouprave i organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i konsolidovanog izveštaja Republike Srbije i konsolidovanih izveštaja gradova za 2019. godinu.

Narodna banka Srbije donela je privremene mere u cilju očuvanja finansijskog sistema i to:

Zastoj u otplati (moratorijum) dužnicima na otplatu kredita, kao i obaveza po osnovu finansijskog lizinga, ne kraći od 90 dana, ili od trajanja vanrednog stanja, za koje vreme banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreću postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužnicima, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika. Dužnici neće plaćati nikakvu naknadu troškova za korišćenje ove mogućnosti, a ovakvi krediti se neće smatrati restrukturiranim, niti problematičnim potraživanjima.
Tokom trajanja vanrednog stanja davalac lizinga ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema primaocu lizinga, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od primaoca lizinga.
Dodatno Odlukom o naknadama u platnom prometu ne mogu se naplaćivati naknade i drugi troškovi kod uplata i prenosa novčanih sredstava radi prijema donacija u borbi protiv epidemije bolesti Kovid-19. Ova Odluka se odnosi na banke, institucije elektronskog novca, platne institucije i javnog poštanskog operatora, kao i Narodnu banku Srbije kod uplata i prenosa novčanih sredstava radi prijema donacija u borbi protiv pandemije Kovid-19 virusa.

IZVOR:pks.rs