-Dr AlekSANDRA MIšOVIć, specijalista stomatološke protetike

Savremeni, ubrzani tempo života, danas nam u svim svojim oblastima nameće da svemu prilazimo užurbano, tražeći najkraći, najbrži put i instant rešenja. Takav trend, nažalost prisutan je i kada su zdravstveni problemi u pitanju. Ne retko pacijenti odlažu odlazak kod lekara ili stomatologa do krajnjih granica, sve dok nešto ne zaboli. To je naročito prisutno kada govorimo o oralnom zdravlju.

Nažalost kultura orlanog zdravlja našeg stanovništva i stanovnika Balkana uopšte, je na vrlo niskom nivou. Pre 20-30 godina stomatološka struka je smatrala da će vremenom potreba za uslugama stomatološke protetike da se značajno smanji i da će preventivne mere da doprinesu da se karijes kao jedna od najčešćih bolesti u svetu, praktično iskoreni. Međutim, vreme je demantovalo ta očekivanja. Neka statistička istraživanja kažu da u Srbiji svega 8,5% stanovništva ima sve svoje zube, da 9,3% nema ni jedan svoj zub, a da u vilicama svakog četvrtog u Srbiji nedostaje čak 10 zuba.

Svi mi svedoci smo brojnih nedaća koje su pogađale ovo područje u zadnje 2-3 decenije, na šta se nadovezala i trenutna ekonomska kriza, tako da su združeni svi ti razni faktori rezultirali da naše stanovništvo o oralnom zdravlju ne misli preventivno već samo onda kad ’’zagusti’’, odnosno kada se javi neko bolno stanje u ustima. Pa i tada mnogi pokušavaju da zaobiđu stomatologa i da instant rešenje za svoje zuboboljne probleme potraže u najbližoj apoteci, tražeći ’’neki lek za zub’’. I ako smo u prilici da za mnoga stanja u medicini kažemo da su posledica stresa i da nastaju na psihosomatskoj bazi, pa da na istoj mogu pokušati i da se leče, kada su stomatologija i hirurgija u pitanju takvo rešenje ne važi i čarobni lek za zub ne postoji, već kod bolnih stanja usta i zuba moraju da se preduzmu vrlo konkretne manuelne terapijske mere i da se otkloni uzrok koji je doveo do bola zuba ili mekih tkiva u ustima. Nekada je zube moguće izlečiti, a nekada je jedino rešenje da se oboleli zub izvadi, jer prisustvo inficiranih zuba i korenova, osim što dovodi do neprijatnih bolnih stanja, ne retko dovodi i do raznih drugih sistemskih oboljenja i vrlo često ugrožava opšte stanje zdravlja pacijenta. To se još više potencira kod starijeg stanovništva koje već ima neke sistmske i hronične bolesti, kao što su naprimer dijabet, srčana oboljenja, reumatska oboljenja, bolesti mišića i zglobova, organa za varenje i mnogih drugih.

Kada pacijenti na svoju ruku pokušavaju da zaleče nastali problem u ustima, najčešće posežu za upotrebom anitibiotika i analgetika, ali time problem ne mogu da reše, već ga samo odlažu i sebi nanose veću štetu, jer se infekcija i bolno stanje komplikuju, a problem sa obolelim zubom i dalje ostaje da postoji. Naročito je neopravdano nasumično uzimati antibiotike, bez preporuke stomatologa, jer se tako stvara otpornost na razne slojeve bakterija i smanjuje se delotvornost antibiotika u populaciji, što je sve veći i veći problem u savremenoj medicini.

A rešenje i preporuke bi bile da se ne čeka da do bolnog stanja uopšte dođe, već da se jednom ili dva puta godišnje odlazi na preventivni pregled kod stomatologa, onda i kada ništa ne boli. Na tim pregledima stomatolog će pacijenta upoznati kakvo je njegovo stanje zdravlja zuba, da li ima kamenca ili pokvarenih zuba, popričaće o navikama, pacijent će saznati kojim oboljenjima zuba je sklon i na šta sve treba da obrati pažnju da bi sačuvao zdrave zube i desni i kako da evenutalno reši pitanje postojeće krezubosti tj. nedostatka zuba. Ti preventivni pregledi kada ništa ne boli su naročito korisni za decu, jer na taj način ona stiču poverenje i u stomatologa i u svoje roditelje, jer iz stomatološke ordinacije ne odlaze sa traumom i lošim iskustvom i onda svaki naredni put odlazak kod stomatologa više nije bauk i strah nestaje. Na preventivnim pregledima pacijenti dobijaju uputstva kako treba da održavaju higijenu usta i zuba i dobijaju saznanja koja vrsta ishrane je pogubna za zdravlje zuba, a koja ishrana je preporučena, a to je osnova oralnog zdravlja. Saznaju i sa kakvim četkicama i pastama treba prati zube i koja još pomoćna sredstva za održavanje oralne higijene postoje i preporučuju se. Pacijenti treba da zapamte da zube treba da peru najmanje dva puta dnevno, a obavezno uveče kada više ništa neće da jedu. Trudnice saznaju da ako planiraju trudnoću treba da poprave zube pre rođenja deteta, dok imaju više vremena. Roditelji čuju da bebe nikako ne treba da sa flašicom sa mlekom ili sokovima provode noć, jer to predstavlja jedan od najvećih rizika za nastanak takozvanog cirkularnog karijsa kod dece, kada prektično skoro svi zubi kod deteta pocrne. Pacijenti koji imaju nedostak jednog ili više zuba, na preventivnom pregledu saznaju koje su sve metode moguće da se ti nedostaci zuba nadoknade.

Ako se tako sistematski preventivno pristupi oralnom zdravlju, a ne instant rešenjima, veće su šanse da se oboleli zubi poprave i plombiraju na vreme i da se izbegne njihovo dugotrajno lečenje ili vadjenje. Zato posetite svog stomatologa na vreme, a u međuvremenu redovno perite zube.