Izvor radosti za porodicu predstavlja rođenje deteta.U brakovima koji su do tada bili bez dece, dolazi do formiranja porodice i razvijanja osnovnog porodičnog osećanja koji karakteriše zaštitnički stav, nežnost i briga.
Rođenje deteta sa hendikepom ili kasnija dijagnostika, predstavlja ozbiljan izazov za roditelje, ali i ostale članove porodice. Saznanje o razvojnim teškoćama deteta, predstavlja snažan stresogeni događaj za porodicu i neretko menja funkcionisanje porodice.
Zahtevi koji se stavljaju pred roditelje i ostale članove porodice nisu mali i mogu značajno da uzdrmaju i ugroze svakog pojedinačno, ali i porodicu kao celinu.
Neka deca sa razvojnim teškoćama smeštaju se u hraniteljske porodice i institucije, usled nespremnosti porodice da brinu o njima.
Hraniteljske porodice, koje pokažu spremnost da preuzmu brigu o detetu sa razvojnim teškoćama, obučavaju se,pripremaju ali po dolasku deteta u porodicu, suočavaju se sa brojnim izazovima.
Doslednost u vaspitanju, važan je segment ovladavanja roditeljskim veštinama, a za hraniteljske porodice ovaj zahtev je još složeniji. Deca koja imaju teškoće u intelektualnom razvoju teško shvataju suštinu zabrana, a deca koja imaju razvojne smetnje druge vrste ( psihomotorne, senzorne, emocionalne…) na zabrane neretko reaguju povlačenjem ili preteranom impulsivnošću. Izazov predstavlja uspostavljanje ravnoteže između neophodnosti da se uvedu neke zabrane (posebno u situacijama sprečavanja agresivno ponašanje prema drugima, destruktivno ponašanje prema stvarima) i otpora koje dete pruža.
Hraniteljima je obezbeđena podrška stručnih radnika.
Priprema i kontinuirana podrška za dete i hranitelje, obezbeđuje se kontinuirano tokom odvijanja hraniteljstva (intenzivno u periodu prilagođavanja i u kriznim situacijama).
Podrška koju hranitelji obezbeđuju detetu sa razvojnim teškoćama, sem zadovoljavanja osnovnih potreba, upućivanja članova porodice na aktivno provođenje vremena sa detetom, podrazumeva i upornost u pružanju pažnje i topline.Posebna pažnja se usmerava u ostvarivanju nadzora sprovođenja određenog režima ishrane, uzimanja terapije.
Sem hranitelja i stručnih radnika, za decu sa razvojnim teškoćama se obezbeđuje i podrška resursa koji postoje u sredini u kojoj porodica živi (vrtići, škole, dom zdravlja, nevladine organizacije …).
Ovoj deci je važan osećaj prihvaćenosti od strane porodice i sredine u kojoj žive, obezbeđivanja prilika za razmenu ljubavi i posvećenost.
Najvažnija lekcija koju hranitelji nauče o ovoj deci je da ova deca imaju iste potrebe kao i deca urednog razvoja. Načini zadovoljavanja potreba su nešto specifičniji, ali je ohrabrujuća činjenica je „ da nas ima i toliko imamo da se niko ne sme osećati sam i bespomoćan“
Autor teksta:Verica Novčić Petrić
fotografije :Peđa Filipović
medijski sadržaj broj:2
Naziv projekta:Vratimo osmeh deci bez roditeljskog staranja
Glavni i odgovorni urednik:Predrag Filipović
Nosilac projekta:Medijska kuća I FM Topola, portal NOVINicE