‘’Gde je čovek, tu je i mesto za dobro delo.”
Seneka

S vremena na vreme u medijima se pojavljuju priče o deci bez roditeljskog staranja, koja žive u hraniteljskim porodicama, pri čemu se naglašavaju loše namere i postupci hranitelja, a naročito ističe finanisijki moment bavljenja hraniteljstvom.  Komentarišu se ‘’visoki’’ prihodi hranitelja, postavljaju se pitanja zašto se ta sredstva ne daju biološkim roditeljima za brigu o deci. Pri tome se zaboravlja da siromaštvo porodice, nizak materijalni i loš stambeni status nije najvažniji razlog izmeštanja dece iz bioloških porodica. Laičko shvatanje stvari je nešto udaljeno od istine, koju poznaju najbolje oni koji se hraniteljstvom bave, a koji zbog prirode posla, osetljivosti teme i zaštite privatnosti dece nisu u situaciji da javno istupaju i polemišu.

Da li  novac  može biti isključivm motiv da porodica prihvate staranje o detetu koje nije njeno biološko dete?

Ne.

Biti hranitelj je posebna, jedinstvena, kompleksna i izazovna uloga. Različiti su motivi koji stoje u osnovi odluke da neka osoba postane hranitelj. Ovo su  neki od motiva:

• Altruistički- osećanje ljubavi prema deci, potreba da se detetu koje nismo rodili pruži ljubav, zaštita i podrška onda kada iz bilo kog razloga biološka porodica nije u stanju da to učini.
• Fatalistički motivi se prepozanaju u izjavama tipa ‘’život bez dece nema smisao’’, ‘’smisao postojanja čoveka je briga o detetetu’’, ‘’život bez dece nije život’’ i sl.
• Narcistički motivi: ljudi sa pretežno narčističkom motivacijom imaju uverenja da briga o detetu povećava vrednost njih samih kao osoba, ako brine o detetu osoba postaje važna i zanačajna
• Instrumentalni motivi polaze od uverenja da će dete koje bude smešteno u porodicu sigurno uzvratiti ljubav i pažnju. Izjave poput ‘’da imam nekoga da mi pruži čašu vode kad ostarim’’ stoje u osnovi ovog motiva.

U praksi, motivacija hranitelja da se bave ovom ulogom ne počiva na jednom ‘’čistom’’ motivu, već je najčešće kombinacija više motiva, kao  i motivacija bioloških roditelja.

Razlog bavljenja hraniteljstvom može biti mogućnost da se ostvari novčana naknada (ne i plata, jer hranitelji nisu u radnom već u ugovornom odnosu) i određena prava (ali ne prava iz radnog odnosa). Osim toga bavljenjem hraniteljstvom porodica podiže socijalni ugled u društvu, zadovoljava altruističke potrebe- ne možete da radite ovaj posao ako dete ne smatrate kao vaše rođeno, biološko dete-

Da li  novac  može biti isključivo motiv da porodica prihvate staranje o detetu koje nije njeno biološko dete?

Hraniteljstvo nije i ne može biti  biznis. Hraniteljstvo jeste  rad, ali ne i biznis gde se mnogo zarađuje. Porodica koja je socijalno ugrožena ne može da postane hraniteljska.  Hranitelji prolaze posebne provere i podnose razne vrste dokaza u postupku pripreme za bavljenje hraniteljskom ulogom. Deo tih dokaza tiče se materijalnog i stambenog statusa hraniteljske porodice, koji mora biti u skladu sa normativima propisanim zakonima i Pravilnikom o hraniteljstvu.

Materijalni motiv je legitiman kao i ostali, tim pre što najčešće nije jedini i preovlađujući, već ga srećemou kombinaciji sa altruizmom i  instrumentalnim motivima. Imamo primere gde se mlade, nezaposlene žene bez dece bave hraniteljstvom, čime  poboljšavaju ukupnu životnu poziciju. Osim što su se iz ljubavi prema deci odlučile na bavljenje hraniteljstvom, ostvaruju prihode kroz naknadu za rad,  bave se nečim korisnim, to rade s voljom I na kraju time daju smisao svom životu. Ulaganja hranitela s obzirom na različite potrebe dece i teškoće I izazove daleko prevazilazi materijalni motiv, a ne retko  materijalna ulaganja I avanje hranitelja, prevazilaze finansijska sredstva koja po zakonu pripadaju deci i porodicama u kojima odrastaju.

Autor teksta:Slavica Đurić Pavlović

fotografije (jesen na Oplencu):Peđa Filipović

medijski sadržaj broj:9

Naziv projekta:Vratimo osmeh deci bez roditeljskog staranja

Glavni i odgovorni urednik:Predrag Filipović

Nosilac projekta:Medijska kuća I FM Topola, portal NOVINicE