Kako saznajemo od početka vanrednog stanja do danas, više građana se obratilo nadležnim institucijama sa pitanjem da li oni koji prenose pogrešne informacije odnosno tumačenja koja se odnose na Uredbe, Zaključke,Odluke i Naredbe koje se odnose na privredu, a svojim pogrešnim tumačenjem prave uznemirenost i paniku mogu krivično odgovarati za širenje panike. Odgovor koji smo dobili je DA.

Povodom ove informacije istraživalu smo ovu temi i oblast i saznali sledeće.

Marija Momčilović – Tužilački saradnik u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, na sajtu https://otvorenavratapravosudja.rs dala je Praktično uputstvo za podnošenje krivične prijave.

“Krivična prijava je jedan od akata pravnog sistema za čije sastavljanje nam ne treba pomoć stručnjaka.

Ona predstavlja OBAVEŠTENJE javnom tužiocu ili policiji da je izvršeno krivično delo.

Krivičnim delom smatra se svaka radnja ili ponašanje koje je zabranjeno, kažnjivo i zakonom predviđeno kao krivično delo.

Za samo podnošenje krivične prijave ne plaća se taksa i ne postoji propisana forma.

Možemo je podneti protiv određenog lica (jednog ili više njih), nepoznatog lica, a podnosi se za događaj u kom smo mi sami učestvovali ili je neko drugi učestvovao.

Zlatno pravilo kog se moramo pridržavati kada podnosimo krivičnu prijavu je da: „Ne smemo lagati, jer lažno prijavljivanje predstavlja krivično delo!“ Dakle, ne smemo prijavljivati neistinite događaje ili kao učesnike događaja lica koja nisu u njima učestvovala.

Prijava se podnosi: POLICIJI ili JAVNOM TUŽIOCU,  pismeno-poštom, usmeno, telefonom ili putem e-maila.

Kod PISANE KRIVIČNE PRIJAVE (na papiru ili putem e-maila) bitno je da opišete događaj svojim rečima, navedete podatke o vremenu, mestu, načinu, posledici i, ukoliko je moguće, poznatim ili nepoznatim učesnicima događaja sa što više detalja o njihovom izgledu. Dakle-vreme, mesto, način, posledica, učesnici i šteta ukoliko je nastala. Nije potrebno navoditi o kom krivičnom delu se radi, jer je to posao državnih organa kojima se prijava podnosi. U prijavi možete ali i NE MORATE navesti svoje lične podatke, tada se radi o tzv. anonimnoj prijavi, po kojoj takođe postupaju nadležni državni organi.Ukoliko ste se odlučili za USMENU KRIVIČNU PRIJAVU, bilo u policiji, bilo u javnom tužilaštvu, potrebno je samo otići na prijemni šalter-prijemnicu-pisarnicu organa za koji ste se odlučili i reći da želite usmeno da podnesete krivičnu prijavu, odakle će vas zaposleni u policiji dalje sprovesti kod nadležnog policijskog službenika ili u javnom tužilaštvu kod dežurnog zamenika tužioca. Nakon što usmeno iznesete podatke o događaju, o vašoj prijavi sastaviće se zapisnik u pisanoj formi.

Ukoliko želite da prijavu podnesete telefonom ili drugim telekomunikacijskim sredstvom, dežurni javni tužilac ili policijski službenik sačiniće službenu belešku, koja je zapravo krivična prijava. Ukoliko se prijava podnese u elektronskoj formi putem email-a, sačuvaće se i odštampati.

Još jedna važna NAPOMENA : iako postoje različite vrste tužilaštava i veliki broj policijskih ispostava, stanica, uprava, sa različitim ulogama i nadležnostima, nije na vama da znate razliku i o tome vodite računa.  Znači u koje god javno tužilaštvo ili policijski organ da odete radi podnošenja prijave, ili na koji god od ovih organa da je adresirate, svi oni imaju zakonsku obavezu da nakon prijema, krivičnu prijavu dostave na postupanje nadležnom javnom tužilaštvu.

Kao poslednje ali ne i najmanje bitno je, da iz straha ili nezainteresovanosti, ne prećutkujemo stvari koje vidimo i da ukoliko imamo saznanja prijavimo sve zabranjene radnje i ponašanja. To je pre svega naša moralna obaveza a u isto vreme i naša zakonska dužnost! “

Nikola Pantelić iz Paragraf Lex d.o.o je dao stručni komentar i više detalja o ovom krivičnom delu na portalu Paragrafa odnosno na linku https://www.paragraf.rs/koronavirus/strucni-komentari/korona-virus-krivicno-delo-izazivanje-panike-i-nereda.html

Od trenutka kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog pandemije Korona virusa primenjuju se mnoge zaštitne mere, među kojima su i zatvaranje škola, obdaništa i fakulteta, te ograničavanje kretanja lica starijih od 65 godina. Građani su, shvativši ozbiljnost situacije, počeli da svoja saznanja i strahove međusobno dele. Poznata je izreka o velikim očima i strahu, ali je potrebno znati da se takvim postupcima osim širenja turobnosti i depresije, rizikuje i krivica. Ovaj tekst sadrži kratku analizu odredbe člana 343. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) koji inkriminiše izazivanje nereda i panike.

Pre svega potrebno je znati šta je vanredno stanje. Shodno Zakonu o odbrani (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 – dr. zakon, 104/2009 – dr. zakon, 10/2015 i 36/2018) vanredno stanje je definisano kao stanje javne opasnosti u kojem je ugrožen opstanak države ili građana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti.

Za građane je bitan član 202. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) koji omogućava (nakon proglašenja vanrednog ili ratnog stanja) odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom u neophodnom obimu. Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe prestankom vanrednog stanja.

Osnovni oblik krivičnog dela izazivanje nereda i panike čini lice koje iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrdnji izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera države. Kazna za osnovni oblik je zatvor od 3 meseca do 3 godine i novčana kazna.

Iako svi kolokvijalno znamo šta je panika, zbog prirode krivičnog dela potrebna je što veća preciznost. Profesor Zoran Stojanović paniku definiše kao “iznenadno uznemirenje građana jačeg intenziteta, prouzrokovano strahom zbog iznošenja ili pronošenja lažnih vesti ili tvrđenja. Panika često vodi tome da građani preduzimaju postupke kojima se narušavaju javni red i mir, ali to nije nužno za ovu vrstu posledice“. Profesor Lazarević smatra da se panika kod građana izaziva kada se stvara osećanje nezadovoljstva, revolta ili neodobravanja prema nekim organima ili odlukama ili merama. Osim panike, posledice izvršenja ovog krivičnog dela su i teže narušavanje javnog reda i mira, ali i osujećivanje ili značajnije ometanje sprovođenja državnih odluka. Teže remećenje javnog reda i mira podrazumeva njegov značajniji intenzitet, što u praksi podrazumeva zaista teške povrede, što se procenjuje po obimu pojave i intenzitetu ugrožavanja. Treća posledica krivičnog dela koja se odnosi na osujećivanje ili značajnije ometanje odluka državnih organa je za prilike u kojima se nalazimo trenutno veoma važna. Naime, državni organi i organizacije koje “vrše javna ovlašćenja” gotovo na dnevnom nivou donose odluke kojima se suzbija Korona virus, te iznošenje ili pronošenje lažnih vesti koje utiču na njihove odluke čine biće krivičnog dela. Sprovođenje mera je osujećeno kada se uopšte nisu mogle realizovati, a iste su značajnije ometene kada je njihovo sprovođenje praćeno velikim poteškoćama.

Predmetno krivično delo se izvršava na dva načina – iznošenjem ili prenošenjem lažnih vesti. Iznošenje lažnih vesti predstavlja saopštavanje informacija drugim licima kao svojih sopstvenih, dok prenošenje označava njihov prenos od lica od koga su potekle ili koje ih takođe prenosi. Vesti ili tvrdnje treba da budu lažne, a prof. Lazarević navodi (imajući u vidu posledicu) šta bi to moglo da bude. Recimo ekonomska situacija se prikazuje težom nego što jeste, najavljuju se mere državnih organa koje građani ne bi povoljno primili, tvrdi se da je došlo do nestašice životnih namirnica, lekova, goriva i sl. Lažne vesti i tvrdnje mogu se odnositi i na druge životne sfere (privrednu situaciju, ekonomske mere, stambenu politiku, bezbednost zemlje, međunarodne odnose…).

Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela propisuje drugi stav člana, koji predviđa da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, onaj ko izazove paniku i nered putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu. Ovaj oblik često se vrši putem društvenih mreža. S obzirom na to da je građanima usled mera zbog Korone virusa kretanje ograničeno, a da verovatno mnogi domovi imaju pristup internetu, te da građani sve više komuniciraju putem društvenih mreža, opasnost od izvršenja ovog krivičnog dela na ovaj način je izvesna.