Ви сте овде
Насловна > Stari postovi > Локални музеји су чувари идентитета читаве Србије

Локални музеји су чувари идентитета читаве Србије

(Интервју се може преузети и објављивати, уз навођење извора: Пресс центар УНС или www.presscentar.rs)
Зорица Петровић, виши кустос историчар Народног музеја Аранђеловца.
(Фото: преузето са сајта Народног музеја Аранђеловца)

Народни музеј Аранђеловца не чини само једно здање у којем је сабрано културно-историјско благо, како вашег краја тако и читаве Србије, већ и стална изложбена поставка „Миленијум“; Окућница Илије Милошевића као и пећина Рисовача. Реците нам нешто више о самој историји музеја и његових, назовимо тако, „припрата“, које га по много чему чине јединственим и вредним?

Народни музеј у Аранђеловцу је основан на иницијативу Општинске организације СУБНОР-а Аранђеловца 1981. године као Музеј револуције и социјалистичке изградње. Знатним увећањем фундуса током 90-их г XX века прераста у музеј комплексног типа са збиркама: палеонтолошком, археолошком, етнолошком, историјском и збирком историје уметности. Своју основну делатност заштите покретних културних добара, Народни музеј обавља на територији двеју општина – Аранђеловца и Тополе.

Као установа заштите, Народни музеј у Аранђеловцу је управљач природног добра од изузетног и културног добра од великог значаја пећине „Рисоваче“ (од 1995. године) и стара се о културном добру Окућница Илије Милошевића.
Пећина „Рисовача“ је настала пре око 120 до 100 хиљада година. Истраживања која су започела половином XX века (проф.др Бранко Гавела) показала су да је пећина са околином била станиште најпре леденодобских животиња (рунасти мамут, рунасти носорог, пећински медвед, пећински лав…), а потом и људи – неандерталаца (Рисовачког човека). Пронађени коштани остаци двадесет врста животиња (10.000 коштаних остатака) чине палеонтолошку збирку Народног музеја у Аранђеловцу. Током 2009. године пећина је савремено уређена по пројекту проф. Др Дејана Вучковића. Данас је „Рисовача“ најбезбеднија и најбоље уређена пећина у Србији.

О Окућници Илије Милошевића Народни музеј се стара од 2007. године. Окућница је 1992. године проглашена за културно добро и пример је дворишног простора са објектима народног градитељства. Овде су очувани објекти: стара кућа (половина XИX века), Нова кућа (из 1917. године), вајат, млекар, магаза, кош и бунар.

(Фото: преузето са сајта Народног музеја Аранђеловца)

Да ли смо као народ свесни заоставштине векова прошлих за векове будуће које чувају наши музеји, јесмо ли, да тако кажем, музејски просвећени и посвећени, имамо ли културу посећивања музеја? Најпре у свом граду?

Као и у сваком другом граду у унутрашњости Србије, локално становништво процентуално чини најмањи број посетилаца градског музеја. Наравно, постоје посетиоци који се могу сврстати у групу сталних посетилаца, који редовно прате рад Музеја и за које можемо рећи да су свесни значаја установе која покретно културно наслеђе чува за будуће генерације.

(Фото: преузето са сајта Народног музеја Аранђеловца)

Поред чињенице да највећи број посета чине организоване ђачке групе (екскурзије) последњих година имамо и тенденцију повећања броја појединачних посета. Чињеница да је број оваквих посета у порасту последица је веће отворености музеја према посетиоцима али и трансформације музеја који више нису само пуки чувари старина. Разновсност програма, већи број изложби, едукативних радионица и сл. свакако су утицали да се свест локалне заједнице о значају очувања културне баштине промени и подстакне становништво да прати рад наше установе.
Аранђеловачки музеј био је један од учениска манифестације “Музеји Србије десет дана од 10 до 10”.

Колико је  поменута манифестација помогла музеју да се условно речено поклони и представи на великој сцени Србије?

У манифестацији “Ноћ музеја” Народни музеј у Аранђеловцу учествује од 2009. године. С обзиром на то да наш музеј нема фондове богате као неке установе од националног значаја, нисмо у могућности да сваке године јавности презентујемо нешто ново из наше колекције (мада се трудимо да то учинимо), тако да смо за манифестацију “Ноћ музеја” оранизовали и гостујуће изложбе. Организивали смо изложбе на којима је представљен материал из нашег фундуса (“Добродошли гости мили”, изложба куварица реализована 2013, “Мој град на разгледницама” – 2016. године). И отварање пећине “Рисовача”у ноћним сатима, или организовање изложбе у Окућници Илије Милошевића (где је 2013. године представљена изложба куварица) представља вид презентације културних добара. Сваке године поред излагачке делатности настојимо да организујемо и пратећи програм не мање атрактиван од саме изложбе. Тако, током трајања  манифестације “Музеји Србије десет дана од 10 до 10”  Музеј посети више посетилаца него што је то уобичајено.

(Фото: преузето са сајта Народног музеја Аранђеловца)

Значи ли да је манифестација испунила своју сврху, или је тек била замајац кратког даха до следеће сличне згоде?

Не, испунила је апсолутно! За разлику од претходне године када смо организовали гостујућу изложбу посвећену нашем научнику Милутину Миланковићу, ове 2016. године, Народни музеј у Аранђеловцу је поводом манифестације “Музеји Србије десет дана од 10 до 10”   и Међународне ноћи музеја организовао изложбу разгледница са мотивима Аранђеловца и Буковичке Бање које су путовале у периоду од 1900 – 1940. године. Циљ изложбе био је презентација добара из фундуса Народног музеја у Аранђеловцу, упознавање посетилаца са прошлошћу града и Бање, али и могућности и значаја коришћења музејске колекције за проучавање прошлости једног краја.

(Фото: преузето са сајта Народног музеја Аранђеловца)

Добро, манифестација је била тек повод, али шта чинити, илити, конкретно шта чините да и мимо оваквих дешавања публику привучете музеју, ал’ не као пуке посетиоце, већ заљубљенике који ће му се враћати?

Већ је речено да музеји данас нису само чувари старина, места где се депонују покретна културна добра како би се она сачувала за будуће генерације. Да би опстали музеји морају да се прилагоде новим условима и презентацију материјала прилагоде савременом времену и технолошком напретку. Први корак ка овом циљу био је стварање адекватних услова како за излагање материјала тако и за рад музејских стручњака: санирање и преуређење изложбеног простора, уређење депоа… Од посебног значаја било је преуређење изложбеног простора како би се створили услови за реализацију тематских и гостујућих изложби.

Део локалног становништва ће посетити музеј и погледати сталну поставку, али ако нема тематских и гостујућих изложби као и других активности током целе године, те исте посетиоце не можете очекивати поново. Стога је неопходно стално богатити музејске збирке –археолошким истраживањима и теренским радом или преко поклона и откупа. Уколико ове активности изостану, музеј ће остати статична установа и чуваће само материјал већ депонован у колекцији. Самим тим неће имати нове производе којима би могао привући посетиоце.

То је, претпостављамо, тек један од проблема, односно, изазова и камена спотицања у Вашем раду и животу музеја?

Други проблем са којим се сусретао наш музеј била је музејска публика. Статистике говоре да су раније, од иначе малог броја посетилаца који су долазили у музеј, најмањи проценат чинили Аранђеловачани. Да би се то превазишло требало је предузети прве маркетиншке кораке, наравно у складу са финансијским могућностима Музеја – штампани су рекламни флајери који су дељени туристичким организацијама, слали смо разна обавештења мејлом, урађен је нов, савременији сајт, музеј се представљао на туристичким сајмовима, а информације о збивањима у музеју дељене су и на друштвеним мрежама…

(Фото: преузето са сајта Народног музеја Аранђеловца)

Друга ствар која је учињена јесте промена начина рада: повећан је број изложби (и тематских и гостујућих), организоване су трибине и презентације, али је ипак највећа пажња посвећена најмлађима. Сматрајући да морамо да стварамо нову музејску публику која ће од малих ногу бити навикнута на доласке у музеј и која ће музеј доживљавати као “свој”, започели смо са организовањем дечјих едукативних радионица на којима деца уче на неконвенционалан начин – кроз игру и забаву. Радионице се организују везано за тему изложби, али и независно од њих. Традиционално, током јула и августа организујемо манифестацију “Музејско дечје лето” када се одржи 4-5 радионица, док музејски педагози организују и радионице независно од других активности, као на пример поводом разних државних и верских празника.

Каква је ваша сарадња са другим музејима и колико значајна? Може ли музеј да опстане као целина за себе, без интеракције и суживота са истоветним институцијама из других градова, региона..?

Међумузејска сарадња је битна за све музеје. Огледа се пре свега кроз организовање гостујућих изложби. Захваљујући нашој сарадњи са другим музејима наша публика је, овде у Аранђеловцу, могла да види изложбе Историјског музеја, Музеја града Београда, Природњачког музеја из Београда, затим музеја из Крагујевца, Ваљева, Крушевца… Истовремено, и ми смо представили наш рад, нашу збирку гостујући у другим музејима у Србији – у Београду, Новом Саду, Трстенику, Врњачкој бањи… Организовање гостујућих изложби без обзира да ли неки други музеј гостује код нас, или ми гостујемо у неком другом месту, представља популаризацију музеја, али и културе и науке уопште.

Међутим, међумузејска сарадња не подразумева само размену изложби. Захваљујући доброј сарадњи са другим музејима и размени стручних издања, наш музеј данас поседује библиотеку од око 6.000 књига доступних и нашим суграђанима.

Колико су завичајни, односно, локални музеји важни не само за своју средину, већ читаву Србију, и колико је сам музеј као институција важна за опстанак националног бића, идентитета и духовности?

Локални, градски или завичајни музеји су део једног музејског система. Сваки локални музеј  је чувар не само материјалних доказа о настањењености краја у датом периоду, већ и чувар његовог нематеријалног блага. Проучавајући прошлост, сакупљајући предмете, у тим малим, локалним музејима се чува културна историја једног дела наше земље. Установе заштите покретних културних добара на националном нивоу нису у могућности да саме, без мањих локалних установа, у потпности покрију све особености и сву разноликост локалног културног наслеђа Србије. Стога су локални музеји чувари традиције, обичаја, културних тековина свога краја и од пресудне важности за очување националног идентитета.

(Фото: преузето са сајта Народног музеја Аранђеловца)

Удружење новинара Србије било је медијски покровитељ манифестације Музеји Србије – десет дана од 10 до 10″. За време манифестације информисали смо о разноврсним програмима и изложбама у музејима у многим градовима Србије.

Интервјуи су наставак сарадње са музејима и покушај да се скрене пажња на то да музеји раде током целе године.

Поред сталних поставки, музеји организују предавања, концерте, изложбе, стучно вођење кроз изложбе, радионице за децу и одрасле…

Пројекат је суфинансиран из буздета Републике Србије – Министарства културе и информисања
Напомена: «Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства»

Ostavite odgovor

Top