Ви сте овде
Насловна > Друштво > ИНТЕРВЈУ СА ПИСЦЕМ МИЛАНОМ БОГОЈЕВИЋЕМ

ИНТЕРВЈУ СА ПИСЦЕМ МИЛАНОМ БОГОЈЕВИЋЕМ

Морамо научити историју да нам се грешке не би понављале

milanbogojevic
Пре две године имао сам част да у својој радијској емисији угостим Њ.К.В. принца Владимира и писца Милана Богојевића. Повод је била промоција књиге „Атентат 1934.“ која се на специфичан начин бави убиством краља Александра Карађорђевића у Марсељу. На Сајму књига у Београду на штанду издавачке куће „Чувари“ срео сам се поново са аутором књиге г.ином Миланом Богојевићем где је промовисао треће издање своје књиге. Реч по реч и од спонтаног разговора дођосмо до једног озбиљног интервјуа.

Пеђа Филиповић: Господине Богојевићу пре две године сте премијерно промовисали своју књигу код нас у Тополи, данас овде на Сајму промовишете треће издања књиге. Чини ми се да је књига нашла пут то читалаца?

Милан Богојевић: Мислим да јесте. На страну број продатих књига…Искрено, колико је књига продато и не знам јер сам се у старту одрекао ауторских хонорара, па и не пратим бројке… Оно што је по мени меродавно јесте број људи који долазе на промоције и број људи који ми се јавља што позивима, штоп порукама… То мени говори да су људи заинтересовани за ову тему и да читају књигу. Што се тиче споменуте промоције у Тополи, мислим да ћу је заувек памтити. Било је то једно дивно вече пуно емоција. Идеја принца Владимира је била да премијерна промоција буде тачно на осамдесетогодишњицу од убиства краља Александра, тј. 9. октобра 2014. Више од 200 људи било је присутно те вечери у културном центру Тополе што је невероватна посећеност када се говори о промоцијама књига у Србији.

Пеђа Филиповић: Да ли данас знате који су то читаоци који купују Вашу књигу, они који се интересују за историју или више они који се интересују за безбедност?

Милан Богојевић: То је тешко питање, можда најтеже које ми је неки новинар до сада поставио. Нисам никада анализирао своје читаоце. Једно је ипак очигледно, а то је чињеница да је начин на који сам приступио овој теми специфичан и да интригира ширу читалачку публику, моја књига је прва која се бави атентатом на краља Александра кроз безбедносну призму.

Пеђа Филиповић: Променили сте издавача а чини ми се и да је књига доста измењена?

Милан Богојевић: Након првог издања ја нисам застао и рекао „То је то“ идемо даље, дај нову тему битно је да се објављују књиге… А то су ми одмах нудили и наметали нове теме као нешто што би могло бити комерцијално. Знао сам да овај случај има још својих тајних рукаваца и неоткривених чињеница, те сам наставио да истражујем и даље. То је резултирало низом нових информација које сам на срећу успео да објавим у новим издањима књиге.

Пеђа Филиповић: Интересантно је да се Ваш нови издавач „Чувари“ бави издавањем углавном верских књига. Откуд Ваша књига у њиховом издању?

Милан Богојевић: Издавачка кућа „Чувари“ се бави објављивањем духовних садржаја који истичу ширину православног погледа на свет али и подсећањем на светле историјске примере. Директор издавачке куће Дејан Павловић је препознао да овом књигом исправљамо једну историјску неправду коју тек када расветлимо и исправимо можемо да сачувамо од заборава.

Пеђа Филиповић: Ових дана на телевизији „Студио Б“ емитује се и Ваш документарни филм са истим насловом као и књига „Атентат 1934.“. Невероватно звучи чињеница да је то први српски (југословенски) филм који се бави убиством краља Александра. Ипак прошло је више од осамдесет година!?

Милан Богојевић: Недуго након промоције у Тополи, режисер Слободан Чулић и ја кренули смо у реализацију ИНТЕРВЈУ СА ПИСЦЕМ МИЛАНОМ БОГОЈЕВИЋЕМ: друштво // 5 тада помало амбициозног пројекта да снимимо први српски документарни филм о убиству краља Александра. Верујте, био је то дуг и нимало лак посао. Две године касније филм је био завршен и то у форми телевизијског серијала од шест епизода од по 30 минута. Трудили смо се да не заостајемо у погледу квалитета за страним продукцијама које снимају документарне историјске филмове. Имали смо двадесетак изузетно ексклузивних саговорника, снимали на аутентичним локацијама, укључили анализе и правили реконструкције догађаја… Серијал се још увек емитује викендом на „Студију Б“ а након телевизијског емитовања издаћемо и ДВД.

Пеђа Филиповић: Да ли стижете од велике преданости овој теми да размишљате о следећој књизи, филму…?

Милан Богојевић: Увелико радим на новој књизи која ће бити скуп интересантних прича о заборављеним херојима, догађајима и спомен обележјима из Првог светског рата. Имам доста идеја и ако се све реализују мислим да ћемо успети да на један другачији и модернији начин приђемо читаоцима и остваримо мисију ове друге књиге а то је да се врате хероји на место које им припада. Када то урадимо не само да ћемо исправити једну огромну историјску неправду већ ћемо имати шансу за бољу будућност без грешака из историје. Знате, некада се говорило да озбиљни народи уче на најпрестижнијим универзитетима – Харварду, Оксфорду и Кембриџу, а трагични Срби на својим грешкама.

Пеђа Филиповић: Многи сматрају да историју треба оставити историчарима а да народ треба да гледа у будућност. Шта Ви мислите о томе?

Милан Богојевић: Мислим да сам вам на ово питање већ одговорио у претходном одговору. Зато ћу на ово Ваше питање одговорити једним цитатом нашег нобеловца Иве Андрића: „Само неуки, неразумни људи могу да сматрају и да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек мислио и осећао и радио нераскидиво уткао у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости.“

Пеђа Филиповић: Много Вам хвала на издвојеном времену и надам се да се ускоро видимо у Тополи.

Милан Богојевић: Свакако. Хвала Вама Пеђа и велики поздрав свим читаоцима „Новиница“.

milan_bogojevic

Милан Богојевић је рођен у Земуну 8. августа 1981. године. Одрастао је у Попинцима. Након завршене средње војне школе у Београду, као један од најбољих у рангу, почeo je да ради у репрезентативној јединици Војске Србије – Гарди, а затим у “Кобрама”, специјалној јединици Војске Србије, која се бави заштитом важних личности. Крајем 2008. године, на позив престолонаследника Александра II Карађорђевића, напустиo je војску и ангажoвao се на обезбеђењу краљевске породице Карађорђевић у Београду. 2010. године Милан je стeкao академско звање економисте и наставиo да ради на свом усавршавању у области корпоративне безбедности. Од 2010. године Милан је менаџер корпоративне безбедности у једној од највећих трговинских компанија у Југоисточној Европи. Од 2010. године Милан постаје ађутант Њ.К.В. Принца Владимира Карађорђевића старешине дома Краљевића Андреја Карађорђевића. Милан Богојевић данас ради у области дипломатске безбедности. Oжењен je. Отац сина Андреја и ћерке Уне. Писати је започео онога дана када је љубав према читању прерасла у жељу да и сам на неком парчету папира остави трага о својим размишљањима.Без обзира на прилично обиман и по мишљењу критичара вредан књижевни опус који углавном обухвата кратке приче и наративну поезију, читалачкој публици се представио релативно касно и то причом : “ О жено! Велика је вјера твоја!”. Прича је, по мишљењу жирија, једно од најбољих и најзрелијих радова пристиглих конкурс за награду “Српско перо”, 2011. године. Милан Богојевић је скренуо пажњу шире јавности на себе 2014. године када је објавио најопширнију документарну књигу која се бави атентатом на краља Александра Првог Карађорђевића под називом „Атентат 1934“. Годину дана касније објавио је друго допуњено издање књиге “Атентат 1934” у издању издавачке куће “Чувари” из Београда. Теме његовог писања су углавном везане за ратове од 1912 до 1918. и тренутно ради на књизи која ће бити посвећена управо херојима тих ратова. Милан Богојевић своје текстове данас објављује у неколико српских листова: Недељник, Глас Србије и Краљевске новине. Тренутно се на телевизији Студио Б у форми серијала емитује његов докуметарни филм о убиству краља Александра у Марсеју.

Оставите одговор

Top