Ви сте овде
Насловна > Култура > Читамо за Вас

Читамо за Вас

А страшне планине одјекиваху као на црквеном торњу велико звоно

Општинска библиотека „Слово“ из Лапова и Издавачка кућа „Вране“ из Ниша прошлог месеца су објавиле „Ратни дневник 1914 -1918.“ Успомене из Првог светског рата Лаповчанина Видоја Совачког приредили су Данијела Вулићевић и Бранислав Јанковић. Рукопис дневника Видоја Совачког (1891 -1972) Завичајном фонду лаповачке библиотеке поклонио је Драган Обрадовић који је и предложио библиотекарима из Лапова да с лате обимног посла и објаве сећања Видоја Совачког.

Приређивач Данијела Вулићевић је у уводу књиге написала: „Још се сви српски војници нису вратили из балканских ратова, а црквена звона у Лапову, означише нову мобилизацију. У борбама током 1914. године погинуло је стотину осамдесет шест Лаповчана. Лапово, као значајан железнички чвор, било је сведок велике миграције војске и народа који се у немогућим условима повлачио заједно са трупама. Љубомир Јовановић, народни посланик, у свом дневнику је, између осталог, забележио улазак непријатељских трупа у Лапово у јесен 1915. Неколико српских књижевника су у својим делима описали догађања у Лапову и Шумадији за време Првог светског рата. Учешће војника из ових крајева документовано је у бројним публикацијама, али је ратни дневник Видоја Совачког јединствен по много чему. Србија је у току Првог светског рата изгубила скоро трећину становништва. У великом судару технологије XX и ратне стратегије XIX века, јасно је откуда оволики број жртава. Страдали су и српски војник на првој линији фронта, и српски сељак, од тифуса и немаштине. Србија је рат завршила као једна од победница. Подједнако је важан сваки војник, голобради или ветеран, који је ратовао, повлачио се кроз гудуре и беспућа, вратио се да прикупи крхотине живота након рата или погинуо за отаџбину.

Велику улогу и још већи значај у српској војсци имали су инжињерци који су небројено пута били претходница малобројних, неопремљених и исцрпљених јединица. Градили су мостове, преносили опрему, старали се о коњима, воловима и залихама.

Један од њих био је и Видоје Совачки. У свом дневничком запису сачувао је све значајне моменте – од почетка рата, бројних битака, епидемије пегавог тифуса, повлачења преко Албаније, боравка на Крфу, пробоја Солунског фронта, капитулације Централних сила и повратка у Лапово.

Једноставним стилом, без намере да себе представи као хероја, описао је тренутке у којима је осећао страх, немоћ, тугу, бес, али и радост и понос. Предочио је ужас какав само рат, смрт, јад и немаштина могу да донесу. Његово војевање било је својеврсна битка за векну хлеба, суву обућу, одморног коња и довољно сна. Требало је сачувати главу на раменима, здравље у костима и луцидност у мислима. Надмудрити непријатеља, природу и оно непријатељско у сопственом бићу које нас, сатеране у теснац, нагони на себичност и кукавичлук.

Видоје Совачки је неким личним доживљајима посветио више страница, док је преко појединих историјски значајних догађаја само „прелетео“. Али, то није слабост овог дневника, већ још једна потврда значаја појединачних судбина које сабране граде јединствени колоплет трагедије, губитка, пораза и победе, индивидуалне храбрости и групне немоћи у ратном гротлу.“

текст: дијана ч. ф.

Оставите одговор

Top