Vi ste ovde
Naslovna > Poezija

Sokolov greben

Sokolov greben-Rambo Amadeus Na obali mora stajao sam i galeba bijelog posmatrao let visoko, visoko do zjenice sunca do najlepših snova ga nosio on i letio, kružio, gledao, spazio zaspalu ribu na dnu i letio, kružio, spazio, zgrabio zaspalu ribu na dnu. Ptico što ljubiš zvijezde sklopi krila jer tijelo je tvoje sad na dlanu mom ptico što ljubiš zvijezde skolpi

PESNIK I MESEC

Pesnik i mesec (Dobrica Erić) Dan kad sjaše sa žarkog ata i noć zanjiše zvezdanu ljuljku, pesnik i mesec, dva nežna brata, sretnu se negde na brežuljku. Oko njih svici žiže nose i popci raž tišine kose. Bleda lica i bujne krune kose, i plavi leptiri snova. To su čobani što nose pune torbice zvezda i cvetova. Travke snene očice brišu i trepće cveće, i uzdišu zaljubljene princeze

Zalazak sunca

Zalazak sunca (Jovan Dučić) Još bakreno nebo raspaljeno sija, sva reka krvava od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija iza crne šume starih četinara. Negde u daljini čuje se da hukti vodenički točak promuknutim glasom; Dim i plamen žderu nebo koje bukti, a vodeno cveće spava nad talasom. Opet jedno veče… I meni se čini da negde daleko,

Dobro jutro Šumadijo

Sa istoka sunce zarudilo i proplanke plave probudilo niz strane se slivaju brzaci kraj potoka šapucu vrbaci Ref. Dobro jutro Šumadijo livadico i avlijo maglo plava i proplanče belo stado i čobance zavičaju, srcu mijo dobro jutro Šumadijo Livadama stada zabelela po brdima rasula se sela zvuk frulice čobanske se ori slavuj peva kao da govori Ref. Lahor njise orošene breze svud šareno ko da sunce veze u

Vašar u Topoli

Zvoni, zvoni zvono na voli: Hej svi na vašar u Topoli! Buljuci naroda, kola i stoke čim sunce prhne sa rodnih grana, povrvi svetina sa svih strana. Drumom, kroz polja i kroz potoke- buljuci naroda, kola i stoke. Neko vozi bostana kola, neko vodi konja il’ vola. Pastiri gone stada ovaca, grnčari puna kola lonaca. Osmeh, rika, skika, jeka i dreka, kulja u varoš šarena reka… Vašar tako je na drumovima. A u Topoli: Šta ti duša želi

Santa Maria della Salute

                                          Santa Maria della Salute    (Laza Kostić) Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri, nebesnice, vrelo milosti, što ti zemaljski sagreši stvor: Kajan ti ljubim prečiste skute, Santa Maria della Salute. Zar nije lepše nosit

Top