Ви сте овде
Насловна > Здравље > Без страха код зубара

Без страха код зубара

Без страха наши животи би сасвим другачије изгледали и били би много сиромашнији. Страх је нормална појава и када је умереног нивоа у одређеним ситуацијама може нам бити од користи и помоћи нам да се одбранимо и преживимо. Међутим, код одредјеног броја особа постоје и страхови који су претерани и неадекватно артикулисани и који понекад добијају одредницу патолошки…

Један од веома распрострањених страхова јесте страх од зубара и одласка у стоматолошку ординацију. Тај страх је распрострањен како код деце, тако и код одраслих особа и пацијената. Најчешће је последица првог трауматичног одласка код зубара још у детињству, а усудила бих се да кажем да је чак и исконски учаурен у људском геному и да води порекло из давних времена када медицина и хирургија нису биле довољно развијене и када су болна стања зуба решавали веома примитивним и болним методама локални бербери и занатлије, када се није знало за анестезију какву данас уживамо и када је искуство вађења зуба само по себи било огромна траума.

Срећом, данас живимо у 21. веку и медицина и стоматологија располажу бројним методама које овај праисконски страх чине безразложним. Нажалост, наши пацијенти у великом броју случајева нису свесни те чињенице и одлазак код зубара и даље претставља у свести пацијената искуство од кога желе да побегну и одлазак у стоматолошку ординацију одлажу докле год могу и одлазе тек када бол зуба постане неиздржив. А тада је ситуација са зубима обично закомпликована, зуби су јако покварени, често и поломљени, присутне инфекције, гнојни отоци што све чини да у тако акутним стањима стоматолошка интервенција заиста буде компликована и непријатна и пацијенту и стоматологу. Пацијенти често долазе после непроспаване ноћи од болног зуба, гладни, изнурени и у таквим околностима када приме анестезију од које се такође боје, и од страха како ће проћи са интервенцијом поквареног зуба, неретко имају симтоме несвестице, осећаја гушења, склони су да падају у несвест. А то су све ситуације које могу да се избегну ако се редовно води рачуна о здрављу својих зуба и стоматологу одлази плански, а не са акутним проблемом.

Један број пацијената одлаже одлазак стоматологу и из осећаја личног срама због великог броја покварених и недостајућих зуба или од страха да ли ће бити у стању да прихвате протетске надокнаде, које су уствари спасоносно решење за пацијенте који су делимично или у потпуности остали без зуба. А код било ког лекара, па тако и стоматолога срама не сме да буде, јер ми смо ту да служимо нашим пацијентима и да им помогнемо у свакој ситуацији у којој су се нашли.

Шта је онда лек код ове врсте страха? И када треба почети са применом тога лека? Најбоље је што раније, још у детињству. Најбоље је да први одлазак код зубара буде једно симпатично ново искуство. Дете треба одвести код зубара када га ништа не боли. Само на контролу. Тада ће га чике и тете у стоматолошкој ординацији провозати на зубарској столици, показати како изгледају апарати са којима се чисте и поправљају збићи. Детету ће то бити занимљиво и интересантно, чуће и савете како да одржава хигијену уста и зуба уз помоћ родитеља док је мало, а касније самостално. И после такве посете неће имати трауматично искуство, већ ће радо прихватати да дође сваки следећи пут на контролу. На редовним стоматолошким прегледима може се на време утврдити мали квар зуба који се веома лако и безболно може поправити и на такав начин спречавамо веће и непријатне трауме и фактички елиминишемо тај ужасни митолошки страх од зубара. Деца која су на такав начин припремљена за стоматолошке интервенције остају читавог живота веома захвални пацијенти, а њихово орално здравље је за пример.

На сличан начин треба да се поступа и са одраслим пацијентима који имају претерани паничан страх од зубарске орадинације. Са пацијентом у таквим ситуацијама попричамо, објаснимо све процедуре и у заједничком договору приступамо интервенцији. Када виде да је интервенција прошла лако и безболно, пацијенти се охрабре и сваки наредни пут долазе све лакше и лакше. А највеће задовољство и за нас и за пацијената је када успемо да повадимо све зубе који су за вађање, када оне који могу да се поправе поправимо, а недостајуће надоместимо протезама или круницама који су у савременој стоматологији и естетски лепи и функционални и када се наши пацијенти задовољно осмехну у огледалу. Осим естетике и лепоте оно што је најважније код рехабилитације оралног здравља је то што уста из којих смо елиминисали инфекције и конзервативно или протетски их рехабилитовали омогућавају па- цијентима да се правилно хране, а сви знамо да здравље на уста улази и зато треба бринути о свом оралном здрављу које чува и све остале органе- желудац, cрце, зглобове, метаболизам итд…

 

Текст: Др Александра Мишовић, специјалиста стоматолошке протетике

Оставите одговор

Top